Delo

156 Д Е Л 0 ској. По њему, треба оставити на страну све ситне спорове о именима „Србин“ и „Хрват“, о ситним етнографским и још ситнијим језичним разликама, а тако исто не треба у политички програм и рад на стварању народнога јединства ни у ком случају уплетати верске разлике. „За нас је јасно као дан, — вели писац ове књиге — да добра за Хрватску може бити само тако, ако Хрвати и Срби иду заједно, ако и једни и други на демократској и либералној основи, поштујући и чувајући једни другима особине и традиције, сложно свагда стоје на бранику општих народних и државних интереса, и стално имају на уму реч Супилову: да им је Drang nach Osten и клерикализам највећи непријатељ“. Нарочито су занимљиви погледи писца ових чланака о држању Срба у Хрватској политици. Срби треба да се сматрају као грађани Хрватске као и Хрвати, да знају да им је то отаџбина и да се за њена права залажу исто као Хрвати, па и више него Хрвати. „Срби у Хрватској, као мањина, морају бити увек последњи који би могли чинити ма какве концесије у поглед> права Хрватске. Чак и у случају, да нека од хрватских странака нађе ма каквих опортунистичких разлога за попуштања у томе правцу, они морају бити уз оне политичке елементе у Хрватској, . који буду стајали на земљишту њених аутономних права. Они, ни у ком случају и ни за какав свој интерес, не смеју улазити ни с ким ни у какве трансакције, које би могле ићи на штету ■општих права заједничке им отаџбине. Идући само тим путем и радећи искрено за добро отаџбине, они ће освојити и стално .задржати поверење хрватске им браће, и у заједници с њима, •бранећи заједничке интересе, са нуним правом, моћи да бране и своје интересе. Њихова права на образовање подмлатка у народним школама, њихово право на употребу ћирилице, њихово право црквене аутономије имаће пуну вредност за наш народ само тако, ако нису искупљена повредама и напуштањем аутономних права и слободе Хрватске. Само у том случају, слога између Хрвата и Срба, тако лепо започета од пре неколико година, постаће у Хрватској озбиљан политички фактор са којим се мора рачунати, и целокупну снагу синова Хрватске упућивати на сложан и одлучан рад за добро заједничке им отаџбине“ ■(стр. 47 и 48). У овим речима, које овде наведосмо, изражена је основна мисао, која се стално провлачи кроз целу ову драгоцену књижицу. Она је доказ да је писац ове књиге зрео политичар, који