Delo

КЊИЖРВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 155. тичар који је доживео неуспех у своме политичком раду, тражи кривца и хоће да га безобзирно изобличи, дотле „један новинар“ посматра ствари и догађаје далеко објективније, труди се и успева да избегне говор о појединим личностима и покретање питања о којима би се могла повести дискусија, која би цео рад на слози Срба и Хрвата одвела на странпугицу. Као последица тога излази и то да је „један новинар" у своме излагању и искренији од Супила. Занимљива је сличност између ове две књиге и у томе, што су обе постале од чланака прво штампаних у новинама. Али и у овом погледу има разлике. Супилови чланци сви чине једну целину, они су једна смишљена расправа са унапред утврђеном основом, а чланци „једнога новинара“ постали су независно један од другога, изазивани разним догађајима и моментима у хрватској политици у 1910 и 1911 години. У књизи „једнога новинара“ прештампано је 17 чланака из „Самоуправе". У њима се укратко, колико се то може у новинарским чланцима, говори о појединим моментима у хрватској политици од доласка на владу бана Томашића до септембра прошле године. Ми не мислимо на овоме месту препричавати садржину свих ових чланака. Довољно ће бити да нагласимо да се у неколико тих чланака говори о положају у који је доспела Хрватска доласком бана Томашића с погледом на њене унутрашње прилике и с погледом на њене везе са Угарском. Тако исто говори се и о положају у који је доспела српско-хрватска коалиција у последње време. Затим има неколико чланака, који су написани као полемиха са новосадском „Заставом“, која стоји на гледишту да је непотребан и немогућ споразуман рад Срба и Хрвата, и која је отишла и даље и тврдила да не може бити народнога јединства ова два племена истога народа. У додатку, у чланку „Сгрижено кошено или „Застава и народно јединство““ налази се опширнија полемика са Фр. Супилом поводом његова писања о Србима у Хрватској у књизи његовој, о чему смо напред говорили. Писац ове књиге (управо, ових чланака) познаје веома добро политичке прилике у Хрватској. Као добар познавалац ових'ирилика, он је у овим својим чланцима дао знатан број веома паметних мисли и реалних савета, како треба схватити и водити политику у Хрватској, да би она од те политике имала стварне користи. Он је изнео неколико поставака, које би могле ући као основа у програм једне родољубиве политичке странке у Хрват-