Delo

Б Е Л Е Ш К Е КЊИЖЕВНОСТ. Српско-хрватски алмлнах. — Изишао ,'је npe неког времена српско-хрватски „Алманах" за 1911 годину (књига II), који је, као и прошлогодишњи, уредио Милан Ћурчин „Алманах“ је покренут са лепом намером: да се и њиме манифестује, на чисто књижевном пољу, јединство српскога и хрватскога народа. Уредник није жалио труда да „Алманах“ буде што нотпунији. Овогодишња књига има два дела. У првом су делу неколики одломци из списа Доситеја Обрадовића (чијој је успомени и посвећена ова књига), у којима се говори о јединству Срба и Хрвата. Затим долази чланак Ватрослава Јагића „Неколике цртице из моје прошлости", чланак Стојана Новаковића „Након сто година", чланак М. Мурка „Јединство језика и књижевности Хрвата и Срба“ (латиницом) и најзад писмо д-ра Јована Цвијића уреднику „О народном јединству". У другом делу су састави писаца и њихових критичара. Од писаца у овој су књизи заступљени само песници, и то: Милан Беговић, Драгутин М. Дамјанић, Милета Јакшић, Рикард Каталинић Јеретов, Јосип Миличић, Вељко Петровић, Милан М. Ракић, Светислав Стевановић и Алекса Шантић — сви •са по две песме; Јован Дучић, Мирко Королија — са по три песме; Милутин Јованпвић, Јосип Косор, Даница Марковић, Андрија Милчиновнћ, Владимир Назор, Сима Пандуровић, Велимир Ј. Рајић, Анте Тресић Павичић и Аугустин Ујевић — са по једном. Од критичара заступљени су: Богдан Поповић („Искреност у књижевности“), Тих Р. Ђорђевић („Народни песник и народна традиција'1), Драгутин Прохаска („Два савремена пјесника из Босне“), Павлс Поповић („Бранкова „Туга и Опомена““), Адела Милчиновић („Заборављене песме“), Јован Дучић („Милорад Митровић"), Бранко Лазаревић, („Верснфнкација Милана Ракића“), Тихомир Остојић („Из старе песмарице”), Бранимир Ливадић („Уредникове поруке пјесницима") и Милан Ћурчин („Богдан Поповић — фрагменти —“). Ако се изузме уредников напис о Богдану Поповићу, који је написан тако да се о њему не може рећи ни једна реч ако се не би хтело говорити у шали, а тако исто и необично претенциозан и конфузан чланак Јована Дучића о Милораду Митровићу, остала је садржина „Алманаха", може се рећи, врло добра и занимљнва. Техничка је израда такође угледна. „Алманах" се може добити у Београду у књижари С Б. Цвијановића. М. Франо Кулишић: Џиво Бунић Вучићевић. — Као 3. књига „Матице