Delo

Б Е Л Е Ш К Е Српске" у Дубровнику штампана је расправа Франа Кулишића о дубровачком песнику Џиву Бунићу Вучићевићу. — Џиво Бунић Вучићевић јесте један од најугледнијих дубровачких песника, али је о њему досад врло мало писано, па шта више немамо нн критичко издање његових песама, и ако су издани и песници мање вредности у збирци „Стари писци хрватски“. Стоra је Ф. Кулпшић иокушао да нам да монографију овога песника. Он опширно прича о рукописима Бунићевих песама, о издању тих песама, расправља којс се Бунићеве песме налазе у збиркама песама других песника, проналази ту})С песме које су досад сматране као Бунићеве. Онширно говори о Бунићевој песми „Мандалиена покорница" и то опет о рукопису, о издањима и т. д. Тако исто доста говори о томе на кога се Бунић угледао и налази да се највише угледао на чувеног талијанског песника Габрнјела Кјабрера. Дакле, једино се у овој књизи Кулишићеевој говори о снољашњој страни Бунићева песничког рада. Он се не упушта у критичку анализу Бунићевих песама нити покушава да Бунићу одреди место међу осталим песницима дубровачким А ово би свакојако далеко више вредело а његова би књига имала много више читалаца. Овако она има вредности само за онај врло мали број људи, који се бави проучавањем дубровачке књпжевности, јер садржи, и то прилично невешто сређен, материјал за претходне студије. Сем тога Кулишић је погрешио што се није иотрудио да потражи у дубровачком архиву мало више података о животу и раду овога знатног Дубровчанина, што није покушао да нам да опширнији и пунији преглед књижевнога рада у Дубровнику за време Бунићево, уза што би врло лепо пристала макар и најзбијенија слика нолитичких и културних прилика у Дубровнику у то доба. Овако 159 чини нам се књпга је промашила свој циљ. И. Стојан Новаковић: Двадесет ГОДИНА УСТАВНЕ ПОЛИТ.ЖЕ. — У укуСНОМ издању Цвијановићеве књижаре изишла је ова најновија књига Г. Новаковића, која је одмах иривукла пажњу свих јавних радника. У овој књизи, која по примедби нишчевој, садржи само историско-мемоарске записе о оном времену, с нарочитим обзиром на постанак и практнковање Устава од 1888. и 1901. год., учињен је први покушај, да се последњи период српског унутарњег политичког живота од појаве радикалне странке, па до погибије Краља Александра и коначне победе демократскпх идеја, преставн једноставно. Истина, Г. Новаковић није себи поставио задатак, да пише целокупну историју наше унутарње политике за време од 1883.—1903. године, већ је свој рад у два правца ограничио. На првом месту он излаже оне догађаје, у којима је сам учествовао, илн који су му тако значајни изгледали, да их је бележио као потребне иодатке за историју онога времена. У том погледу је Г. Новаковић са свим природно, врло субјективан. На другом месту Г. Новаковић посматра целокупну политичку борбу онога времена с обзиром на питање о Уставу, задржавајући се при томе нарочито на намерама и раду Краља Милана и Краља Александра. Зато је и у том погледу књига r. Новаковића једнострано написана. Опширан и стручан приказ од доброг познаваоца ондашњих прилика и догађаја објавиће „Дело“ можда још у наредном броју. Сад да овом приликом само скренемо пажњу свима интересованим лицима, а нарочиго политичарима, на ову књигу, коју сваки треба да нрочита, који у опште хоће да говори о политнчким приликама. Из књиге Г. Новаковића, кад се апстрахује оно, што је чисто субјективно и кад се пређе преко