Delo

РАЗВИТАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА 219‘ жбу, какву синекуру, коју вође обећавају, спустили су знатно ниво политичке борбе. Да би се та борба прегледно изнела погодно је поделити излагање на три периода. Први би био од појаве америчког устава 1789. године, па до грађанског рата 1861.. године. Други од 1861. до 1896. године, а трећи од 1896. до данас. II Политички живот у Америци почиње са једним, као што> је већ поменуто, конзервативним уставом. Само интелигентнији и економски јачи елементи интересовали су се политиком. Раденичка маса била је потпуно ван политичке борбе. И ако је Вашингтон био једногласно изабран за председника, ипак су се, одмах по избору, у крилу самог министарства појавиле несугласице. Две су струје биле, од којих је једну водио Хамилтон, министар финансија, а другу Џеферзон, државни секретар.. Хамилтон је саветовао, да се предузму мере, које би прошириле власт савезне владе, док је Џеферзон био за то, да се она ограничи и упути у главном на послове спољне политике. Хамилтонове присталице назване су федералистима; то су у извесном смислу данашњи републиканци, а Џеферзонови су названи републиканцима или републиканским демократама, доцније демократама. Они одговарају данашњим демократама. Разлике су онда у главном ове биле: Хамилтон је био повео енергичну финансиску и привредну политику, којој је био циљ, да ојача државу материјално, док су се Џеферзон и његове присталице противили тој политици, бојећи се великих терета. У спољној политици Хамилтон је био уз Енглеску, док су Џеферзонови били симпатисали француској револуцији. Федералисти су у опште били за проширење и јачање државне власти, док су републиканци били томе противни. Отуда је постојала разлика и у тумачењу устава. Федералисти су давали савезној влади пространу власт, док су републиканци строго тумачили устав. Као што се види, федералисти су више истицали потребу за јачањем државне власти, да би она одржала ред и очувала својину и да би се тиме подстакао развитак привреде и трговине, док су републиканци више водили рачуна о слободи, трудили се да саломе тиранију и да права народна зашгите. Једна група је истицала силу и снагу државе, друга слободу грађана. Једни су се сматрали као чувари реда и закона, па су из бојазни од преврата и побуна радили