Delo

РАЗВИТАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СЛВДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА 221 носи сву власт на вође, који давањем места прибављају себи присталице. Опробан прво у варошима он је од комуналне прешао на државну политику, где је велику штету нанео. Странке су се дискредитовале и многи племенити мислиоци и јавни раденици почели су да се повпаче са политичког поља. Овим појавама се објашњује јачање друге једне такође демократске странке (whigs), која је у свој програм унела, истичући као републиканско и патриотско начело, јачање државне,. управне власти, на рачун законодавне и судске власти. По мишљењу ових виговаца Џексон и његови демократи сувише су истицали законодавну власт, а сам Џексон као председник републике једино је о Доњем Дому водио рачуна, игноришући и Сенат и Врховни Савезни Суд и не поштујући права њихова. Виговци нису били компактна странка, већ еложени из разних елемената. Кад се појавило робовско питање нарочито су поремећени. У том питању они нису имали једно одређено гледиште, а нарочито зато, што су највише присталица имали у јужним, аграрним крајевима, где је ропство било потребна установа због радне снаге, па су се колебали и то их је слабило. Из ових виговаца постала је данашња републиканска странка. Поред ове две странке, које су у средини 19. века имале удела у државним пословима, постоје и неке мање странке (minor party) са специјалним наглашавањем појединих политичких и економских принципа као свог програма. То су liberty party, умерењаци у робовском питању, free soil party, против установе ропства, истичући слободу свих људи. Постојата је и нарочита странка против досељеника и њиховог утицаја (american party). Што се тиче самог робовског питања, у почетку републике сви су сматрали, да ће робова постепено нестати, али нагли привредни развитак, коме је требало радне снаге, подржавао је ропство и даље. Чак шта више на југу се почела и бранити установа робова као једна природна установа. Тврдило се, да је то једини начин одржати везу између белих и црних. Тако је југ почео утицати на демократску странку, да брани то схватање, наравно на начин, који је неће компромитовати. И доиста у резолуцији једној 1852. год. демократска странка је изјавила, да Конгрес пема право, да се меша у унутарње послове савезних држава и да саме оне имају да реше питање о ропству, што је практички значило оставити установу робова недирнуту. Једини начин, да се ово велико друштвено питање реши