Delo

:222 Д Е Л О био је, да се створи нова странка, као contre р оi ds демократској странци. Тако је постала нова републиканска странка, која је 1856. год. држала своју прву годишњу скупштину и изабрала Линколна за вођу. Програм је био овај: Странка стоји на земљишту једнакости свих људи, које је начело изрекао још npoглас независности. Она сматра да није у духу устава, да се ропство трпи у појединим савезним државицама и зато тражи забрану трговине с робовима. Странка је противна законима, којима би се ограничавала права досељеника. У трговинској политици је за заштитну царину. Са појавом нове републиканске странке, победом њеном на изборима 1860. године и избором Линколна за председника републике, дошло се до ослобођења робова али су настали грађански ратови и велике кризе све до 1864. године. После грађанског рата, којим почиње други период у развитку политичких странака, врши се реорганизација земље и појављују се нови социјални и финансиско-политички проблеми, који још и данас занимају јавни живот у Америци. Модерна американска капиталистичко-меркантилистичка ера има порекло у појавама из грађанског рата и његовим последицама. Прво што ваља споменути, јесте, да се режим републикански учврстио, и ако је демократ Клевеланд први пут 1884., а други пут 1892. год. био биран за председника републике. Нови режим је прво обратио пажњу жељезничкој политици. Грдне пруге су тада саграђене од великих жељезничких компанија. Осим њих образовала су се и на другим пољима велика трговачка и индустриска друштва (као Standard Oil Сотрапу), која су и на политику имала моћан утицај. Тада се појавио заштитни систем у привредној политици, који је само појединцима користио. Републиканска странка нарочито је била појачана ослобођеним робовима, црнцима, који су добивши право гласа, из захвалности за ослобођењем безусловно ишли за републиканцима. За то време почела је полако да се диже демократска странка, појачана новим елементима услед развитка трговине и индустрије. Успех и рашћење демократа види се по гласовима, које је 1876. год. добио њихов кандидат за председника Тилден на супрот републиканском кандидату Хејзу: 4284757 према 4033950. Али пошто се председник бира преко повереника, испадне да је Хејз добио 185, а Тилден 184 гласа и тако онај први буде изабран.