Delo

226 Д Е Л О политику и тражили су напуштање Филипина. Републиканска странка је истакла Рузвелта као свог кандидата за председника. У свом прогласу она се изјаснила за увећање и војске и флоте. У приврадној политици истицала је као свој успех доношење закона против трустова, који су стали на пут њиховом ширењу, што писац сматра као нетачно, јер су се петролејски труст (Standard Oil Сотрапу) и челични труст (United States Steel Corporation) баш под републиканском владом развили, а овај последњи је тада и основан био. Изјаснила се даље и за заштитну царину, за искључење кинеских раденика, подизање трговачке марине и рад на остварењу међународних изборних судова. Кад се ови прогласи упореде, види се, да стварних разлика међу странкама није било сем у погледу царинске тарифе и империјалистичке политике, а те разлике нису велике биле. За време изборне кампање приметило се, да су вође обеју странака конзервативци и да долазак~једне или друге странке не би довео ни до каквих битних промена у управи државној. Практички се борба свела на то, које ће личности доћи на положаје, и како је Рузвелт био врло омиљен, то је он и био изабран с огромном већином. И овога пута једини озбиљни противници су били републиканци и демократи. Остале политичке групе биле су незнатне. Само социјалистичка странка, која је била изишла на изборе са чисто социјалистичким програмом, могла је скупити већи број гласова. Од године 1900., кад су добили 127000 гласова, порасли су социјалисти у години 1904. на 435000. Четири године поновне владавине Рузвелтове карактеришу се његовом политиком: ширењем радикализма у крилу странке и рашћењем неповерења према великим индустриским предузећима. У свима важнијим питањима личност Рузвелтова била је нарочити фактор. У ово доба пада и велика новчана криза из 1907. године, за коју се данас зна, да је махом вештачки била изазвана. Многобројна мала предузећа била су тада уништена. После те кризе настао је велики пословни застој и немање рада. Једновремено с тим почеле су нагло расти цене животним намирницама, као и у осталом свету. Радикална агитација се увећала при изборима 1908. године. Републиканци су, под притиском Рузвелтовим, кандидовали за председника Уиљема Тафта (William Taft). Тафт је заузимао више истакнутих положаја. Био је конзервативни судија у Охију, гувернер Филипина и војни