Delo

РАЗВИТАК ПОЛИТИЧКИХ CTPAHAKA У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА 225 производа трустова. Осим тога да се закони против трустова пооштре и њихова примена и силом изнуди. Што се тиче политичких захтева, тражио се директан избор сенатора, а не преко повереника. Најзад су демократи изјављивали, да стоје на гледишту Монроеве доктрине, означујући држање републиканаца као варљиво и несигурно, јер док с једне стране они хоће да заузимају туђе земље и многе народе на истоку себи да потчињавају, с друге стране не допуштају Европи, да се она меша у њине ствари. Републиканци су били истакли као кандидате Мек Кинлија за председника, а Рузвелта за потпредседника. У свом прогласу истицали су, да је њихова заслуга за привредно напредовање земље. Што се тиче рата са Шпанијом, они га нису тражили и хтели су га избећи (што писац сматра да није тачно, јер је Шпанија била готова на све уступке, пре него што је рат објављен), али кад је рат ипак плануо, били су спремни и изишли су као победиоци. Десет милиона људи добило је тиме слободу. Тиме је амерички народ примио на себе нову дужност, да шири културу и цивилизацију међу непросвећене елементе и да се стара о одржању реда и отклањању побуна и нереда. Што се тиче мањих политичких група, нарочито социјалистичке или радничке странке, оне су биле поцепане и незнатне, тако да се њихово учешће у изборној борби није ни осећало. На изборима је победио Мек Кинли. Али он није дуго остао на том положају. У јесен 1901. год. би извршен атентат, при коме је председник изгубио живот. Атентат није био из политичких мотива. За председника је онда изабран Рузвелт, који је све до 1908. године владао, кад је дошао за председника опет кандидат републиканске странке Тафт. Влада Рузвелтова обележена је рашћењем националистичког империјализма, јачом контролом над трустовима, која је у ствари остала без практичних резултата, и ширењем радикалних начела у политици. Кад се године 1904. понова приступило избору председника демократи су, сећајући се два последња пораза, мало спустили свој антиимперијализам и само су појачали агитацију против трустова и монопола. Нарочито су задржали свој омиљени захтев, укидање свих врста пореза и установа једног чистог пореза на доходак. За кандидата су истакли Паркера, умереног демократу. У политичком погледу били су противни ширењу извршне власти у лицу Председника Републике. Осуђивали су колонијалну Дело, књ. 62. 15