Delo

228 Д Е Л 0 Једновремено са овим догађајима јавио се у републиканској странци расцеп. Радикалнији елементи под вођством сенатора La Follette-a и члана конгреса Poindexter-a издвојили су се са многим присталицама у засебну групу, која је добила име republican iusurgents — одметнути републиканци. Ови радикали са демократима имаће већину пред крај Тафтове владе, али већину састављену из врло разноврсних елемената. У питању опозиције према старим, конзервативним вођама републиканске странке они су заједно, али је питање, да ли би били заједно и на позитивном раду. Кад се критички посматра држање политичких странака према оним проблемима, који би повукли собом стварне социјалне реформе, као и према питању о великом капитализму, види се, да је гледиште обеју главних странака неодређено и колебљиво. То долази у главном услед мешовитог састава странака. И једна и друга странка садрже у себи елементе, који би у Европи чинили засебну странку. Републиканска странка води рачуна о својим традицијама и зато има у својој средини преставнике свих праваца, почевши од социјалиста, па до конзервативних капиталиста. Радикали чине у републиканској странци мању групу под вођством Лафолета, док су конзервативни елементи у већини и нарочито су јаки у великим индустријским центрима. Вођи ове групе су сенатори Aldrich, Root, Foraker и чланови Конгреса Cannon, Раупе и Dalzell. Прва група има у својој средини много правих демократа (не у смислу партијском) док је друга група чисто конзервативна и неповерљива према vox роpuli. Она се регрутује из финансијских и индустријских кругова, ма да иначе пуно других мање значајних момената, и често пута и локални интереси одређују припадање овој или оној групи. Према томе, ако се хоће да одреди држање странке у једном практичном питању, одмах се примећује несигурност. Тако код питања заштитне царине републиканци су за заштиту трговине, а демократи против ње. Међутим у крилу саме републиканске странке постоји врло јака мањина,. која је против високе царине и која се шта више противи сваком приходу од царине. Код демократа пак је обратан случај. И ако се изјашњују против царина, није ни мало вероватно, да би их они укинули и увели чист порез по дохотку. Тешко да би се- нашла већина за такву одлуку. Ова поцепаност и подвојеност најбоља се видела при гласању за горе поменуту Раупе - AJdricli-ову тарифу. Про-