Delo

РАЗВИТАК' ПОЛИТИЧКИХ CTPAHAKA У СЈЕДИРВЕНИМ ДРЖАВАМА 229 тив те тарифе гласали су републикански дисиденти, радикали, а за тарифу су гласали конзервативни демократи. Иста овака подвојеност постоји и у питањима о односу између капитала и рада, о новчаном систему, трустовима,жељезничком питању и т. д. У садањим партијским односима у Америци налази се та чудновата аномалија, да се и у републиканској и демократској странци налазе људи, који по својим идејама ту и не долазе, а ипак су чвршће везани за странку, него редовне присталице странкине. Загонетку овог нелогичног стања Американци још нису умели да реше, а то иде у корист конзервативних и каниталистичких интереса. Обичан човек, који с тим односима са свим ириродно није довољио упознат, лако се заведе и наравно да не зна, како ће гласати, ако хоће по својим назорима и интересима да се определи. За грађанина, који жели напредак и реформе избор је при гласању врло тежак. Нада постоји међутим, да ће то стање једном бити измењено. Остаје овде да се расветли и то, зашто радничка, социјалистичка странка напредује тако полако и готово неосетно. Писац тврди, да то само тако изгледа, а да у ствари радничка странка напредује, само услед пометених односа то се јасно не види. По писцу врло је могуће, да ће се политичка борба у скорој будућности окретати око рада и капитала, око данашњег и социјалистичког имовинског система. Последњих година су и Рузвелт и Тафт и Брајен указивали народу на опасност од социјализма. Али та је бојазан била претерана. Радници у Америци не траже ништа друго, до оне реформе, које су у Европи у неким државама већ изведене. Садања снага радничке социјалистичке странке јесте око 700.000 гласова. Поред ове социјалистичке странке постоји још једна радничка странка Federation of Labor, која обухвата око два милиона организованих радника. До скора овај раднички савез није узимао учешћа у политичком животу, али од 1906. год. почиње и он да потпомаже оне кандидате за поједине положаје, који ће интересе раденика заступати. Утицај савеза није велики. И ако се према свему овом види, да и раденици активно учествују у политичкој борби, ипак је на крају крајева тачно, да свест о класним интересима код њих још није довољно развијена. Али полако се и то стање мења. У скорој будућности писац очекује нагло рашћење социјалног и економског радикализма. Економски односи иолако се приближује оном стању, које влада у Западној Европи. Број ра-