Delo

Л А Ж И — Пол Бурже — НАСТАВАК III Један заљубљен, други сноб. Оба писца беху се попели у кола, која су јурила у касу улицом Шерш-Миди, да се дохвате булевара Монпарнас, па да ударе, заобилазећи Инвалиде, на дуг низ улица које воде готово право на Победни Лук и прелазе Сену мостом преко Алме. За време целог првог дела ове вожње ћутали су и један и други. Рене је познавао сваку појединост у овом делу вароши, за који се везивало толико успомена из његова детињства и младости. Нека неодређена магла покривала је окна на колима, као физички симбол неке врсте магле која се таласала између његова садашњег живота и те тако блиске прошлости. Није било кута у тој улици Шерш-Миди који му није био исто толико близак колико и зидови његове собе, почевши од високог и мрачног здања војног затвора до дућана винарског трговца, на чијој је фирми слика неке кошуте, па све до мирног уласка у улицу Бање, где је становала Розалија. Спомен ове девојке, коју је те вечери оставио не опростивши се с њоме, прође му кроз главу, али га не заболе. Чинило му се да сања тако будан, јер му је лице, које се шетало некад преко ове калдрме, за време првих година његове сироте и тамне младости, тако мало личило на оно које је у овом тренутку седело на јастуцима кола Клода Ларшера, славно, јер је цео Париз пљескао његову малом комаду; — богата, јер му К аваљер, представљан у септембру, беше већ донео у фебруару суму, за њега огромну, од двадесет две хиљаде динара!... Н овај