Delo

232 Д Е Л О извор прихода неће пресушити тако брзо. Каваљер се давао с Близанцима, једном комедијом у три чина од неког писца у моди, који ће се држати на репертоару врло дуго. И продаја књиге обећавала је да ће бити врло плодна, и врло плодно право одобравања представе у унутрашњости и превођења у иностранству. То је био само почетак, а Рене је држао у резерви још много других дела: једну свеску философских песама са насловом Врх о в и, једну драму у стиху о Ренесансу с насловом Савонарола. и један роман страсти, у пола скициран, за који је тражио наслов. Кола су јурила, и с дубоким заносом ових обезбеђених успеха, превеликих планова, јединио се други занос, сав од раздражености: узбуђеност што иде у такав свет у какав је ишао. Девојка није узбуђенија на свом првом балу него што је то било ово велико дете. Хватала га је грозница од радости која је одушевљавала, која је узвишавала његову личност. Ова моћ, да рашири до фантастичности утиске који су по себи обични до простоте, јесте несрећа а и срећа за песника. Одатле произлазе сви они изненадни, готово муњевити прелази, готово из претеране наде у претерану одвратност, из славе у очајање, што даје њиховој машти, па према томе њихову карактеру и осетљивости, вечиту променљивост, непоправљиву неизвесност, страшну за људе, а нарочито за жене које се везују за њихове несхватљиве душе. Између ових душа има их ипак и таквих код којих ова опасна покретљивост не руши сву нежност. То је био случај код Ренеа. Нехотично упоређење између његове садашњости и његове прошлости, које је изненадно изазвао у њему добро познати призор улица, потсе^и ra на старијег пријатеља који је био узрок овог преокрета у његовој судбини. Он учини један од оних наивних покрета који су једини чар младих природа, јер ту осећамо ствар, дивну и тако ретку у цивилизованом животу: спонтаност, непобедиму везу између унутрашњег и спољњег бића. Он узе руку свога пратиоца, који је такође ћутао, и стеже је говорећи му: „Како сте ви били добри према мени !... Да“, па остаде при том видећи чуђење у очима Клодовим, „да ви нисте били толико наклоњени према мојим првим покушајима, ја вам не бих никад донео Каваљера. Да га нисте показали Колети Риго, он би почивао сад у архиви неког позоришта. Да ви нисте говорили о мени кнегињи Комов; не би се играо мој комад код ње и ја не бих ишао на ову забаву... Ја сам срећан, врло срећан!... Ах! мој пријатељу, ја вам изгледам будаласт као какав гимназијалац...