Delo

О СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — наставак VI. ГЛАВА СЛАВОНИЈА СА СРИЈЕМОМ. У 16. вијеку оплијенише Османлије више нута Славонију и растјераше тамошњи народ и у те се пусте крајеве насељаваше српски народ из Србије, из Босне и из Херцеговине и за вријеме османлијске власти а и послије ње. Види н. пр. у А. Ивића, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1909). Да се много Славонаца доселило из Босне, показују презимена, која се спомињу у попису око год. 1700. н. п. Бошњак1, Бошњаковић2, Босанац3, Сарајевац4 итд. Игњат Брлић каже, да су се Брлићн доселили у Славоннју из Херцеговине а Рељковићи из Босне.5 М. П. Катанчић каже, да има у валповачкој области села „као што су Ладимировци, Радиковци и Голинци, која се сама зову Бошњацима а и други пх тако зову све до данас а и но говору се види да су Бошњаци."6 У једном се писму од 1686. године спомиње, како је сила Бошњака католичке вјере дошло у Славонију („сшп... ingenti populo Catholico, sponte ех Bosna venimus“) и онда ce казује, да их je дошло 22.800 душа. Ту се каже, да је с њима дошло много људи мухамедовске вјере, да су их они (католици) на то наговорили и да су их превели на католичку вјеру.7 1 Т. Смичиклас, Dvijestogod. oslob. Slav. il. стр. 49(2), 51, 63, 76, 112,. 121, 124(4), 134, 138, 141, 143, 145—9, 151, 161, 167—8, 170, 171(3), 177(3), 182,. 185(2), 187(3), 188(5), 189(4) итд. 2 Т. Смичиклас, Dvijestog. osl. Slav. II. стр. 141, 155(2), 193 итд. 3 Т. Смпчиклас, Dvijestog. osl. Slav. II. стр. 75, 77, 78(2), 176, 194, 203,. 205(5), 214, 216, 221 итд. 4 Т. Смичиклас, Dvijestog. osl. Slav. II (1891) стр. 288. 5 Hrvat. enciklop. I (1887) 557a. 6 De Istro eiusque ađcolis (1798) стр. 162. 7 Гр. Чеваповић. Synoptieo-memorialis catalogus (1823) стр 264—5; види и стр. 85, 86. 87, 89, 238—40. — Види п у II. Бакуле, Schematismus... Hercegovinae (1867) стр. 22: „isti nostri turcae pessimae indolis sunt, scilicet, Patareni, et Schismatici ac ne[qua]quam cathoiici ad muhamedanismum conversi“.