Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 271 кованих појава, за практичке, експерименталпе и индустријске методе и са таквим се резултатима сретамо на сваком кораку у теоријским и практпчким — технолошким — наукама. У колико квалитативне аналогије дубље продиру у природе механизама одређених група аналошких, у толико смо ближи онаквом језгру, какве траже квантитатнвне аналогије, и тиме се прави прелаз из квалитативно феноменолошких аналогија ка квантитативним, да се сазнање појава приближи асимптотном феноменолошком циљу: „редукцијн бескрајно компликоване ишаренеслике, штопредстављасветпојава нашто је могуће простију скицу, којајојјеподлога и из које би се реална слика имала формиратисамо придодавањем спољнпх, феноменолошки безначајних појединостп, које ни у колико не мењају саму ски цу.“ Кроз књпгу је проведена идеја изражена у основној концепцији, наћи: „истоветност појединости уманифестацији појава, као нужну последицу истоветности карактеристичних факата у њиховим механизмима.“ Генерална ће се и пространа математичка дисциплина, названа Математичка Феноменологија, чији су елементи овде изложени, тек онда јавити, кад горња идеја буде разрађена у том обиму за безброј области и групе појава, кад се међу њима могу издвојити аналогије обухваћене карактеристичним аналитичким изразима, којима се суштине механизама група аналошких дају одредити. Ово је могуће за данас за доста велики број области а обим ће бити проширен са напретком у налажењу елемената (параметара) за одредбу квалитативних и квантитативних аналогија. Упоређивање појава, привидно диспаритних, о којима се често и много говори у књизи, омогућено је аналошким елемонтима, нађеним параметрима, којима се изражавају механичке количине, које разне називе добија у разнпм групама појава. Прогрес је горње дисциплине условљен налажењем параметара за детермннацију онога што се мења, јер кад је то могуће, примена механике, преко анализе, је ствар више формална. (Свршиће се) К. СтОЈАНОВИЋ.