Delo

О СРПСКОМ ИМЕНУ 275 1567. год. ишло је аустријско посланство у Царпград због .договарања о миру п вратило се натраг 1568. године. У том је посланству бпо и Марко Антоније Нигафета, који је описао тај пут. Нигафета каже, да су путујући нпз Дунав из Варадина (Petrovaradino) дошли у Карловце („Charon“) и да су у Карловцима1 2 становници Срби (Rasciani). Враћајући се из Цариграда дођоше из Биограда у сријемске „Мале Карловце" („Mali сагlovci", биће = Карловчић), гдје су становницп Срби1 (Rasciani). Одатле отидоше у Митровицу, која се српски зове Митровица („Mitrovizza in Rasciano“). Из Митровице дођоше у Сотин крај Дунава, одакле се ирема истоку види Илок. „Ту станују Турци, Срби и Угри (Мађари)“ (wQuivi habitano Turchi, Rasciani et Ungari“)3. Из Сотина дођоше у Осијек, у ком су становници „Угри“ (Мађари) а има и нешто Срба („Gli habitatori sono Ungari et alcuni Rasciani“).3 1572. год. издао je „Wolfgang Lanz“ карту Угарске и на њој сав крај на исток од Валпова и Ђакова назива Српском (Србијом, Рацком: ,,Rascia“).4 1572. год. ишао је аустријски посланик Давид Унгнад у Цариград. Непознати писац, који је био у том посланству и описао тај пут, спомпње5 Србе у Вуковару и код Сотина „đvorac Athiavar, koj se po srpski zove Ottim“ и град који ce зове „srpski Yllakh (Ilok)“ и гору Almus која ce ,,srpski“ зове Фрушка Гора и разваљенп манастир Баноштар, који се ,,srpski“ зове „Bonaw(?)“ и „Кагоп ili ро srpski Karlozi (Karlovci), ima 600 kuća, a ponajviše je naseljen od Srba (Ratzen)“ и Сланкамен или „ро srpski Zlankemenn“. Враћајући ce из Царпграда спомиње Осијек и каже6 ,grad је naseljen od Turaka i Srba (Ratzen)“. 1573. год. ишло je аустријско посланство у Цариград, а вратило се натраг 1578. године. У том је посланству био и Ст. Герлах као посланички проповједник и описао је тај пут. Герлах спомиње7, да код Мухача иочиње „Srbija (!)“ ; помиње „Otiavar, srpski Otin (Sotin), bieli gradić na Dunavu. Niže je ubava 1 P. Matković, Starine 22 (1890) стр. 90. 2 У истој књизи стр. 183. 3 У истој књпзи стр. 185. 4 F. Šišić, Hrvatska povijest II (1908) стр. 164. 5 P. Matković, Rad jvigosl. akad. 112 (1892) стр. 208—209. 6 У истој књпзи на стр. 238. ' Р. Matković, Rad jugosl. akad. 116 (1893) стр. 13. 14.