Delo

276 Д Е Л 0 varošica која se srpski zove Oilak (Ilok)“ ; каже да je Земун по* дијељен на два дијела и да у доњем дијелу ,,pođ brdom stanuju SrM“. Враћајућисе натраг изЦариградакажеГерлах (по ријечима П. Матковића)1 ,,da SrM imaju u Iloku kalugjerski, a u Zemunu kalugjerički manastir". П. Матковпћ мисли, да Герлах „nije jasno razlikovao katolike od pravoslavnih.... jer u Iloku, kao i Zemunu, bili su fratarski samostani“. У Сријему спомиље Герлах-, „srpsko selo“ Земун, у ком ,,SrMu имају црквицу и Прхово „gdje stanuju sami SrM“; каже да између Земуна и Прхова има доста паше, „zato SrM drže mnogo stoke“. Близу Саве помиње село ,,Gutschiu, ,,\i kojem stanuju sami SrMu и Митровицу, у којој „stanuje malo Kršćana ili Srba... većinom su tu turski vojnici" и „srpsko selo“Товарник (Doicar). 1574. год. врати ce из Царнграда аустријски посланикКут, кога је пратио непознати описивач тога пута, који каже3, да су у Земуну „stanovnici kršćanski Srbiu и сиомиње „selo srpskou Товарннк. 1577. год. ишло је аустријско посланство у Цариград. У том је посланству бно и Salomon Schweigger, који је тај пут описао. У том се опису спомињу4 у Сријему село Черевпћ „паseljeno od Srba i Turaka“ и Карловци „Garlovitz, gdje stanuju. Srbi (Razen), Ugri i Turci“. 1581. год. каже Бизбек, који је као посланик цара Фердинанда ишао 1555. год. у Цариград, да Срби (Ratziani) живе до ријеке Драве.5 1596. год. начињена је карта „Vetustissimi Potentissimique Hungariae regni Transylvaniaeque Principatus post varias editiones. delineatio, ut compendiosa sicut лгега ac perspectiva aeri exarata anno 1596“, на којој ce Сријем на исток од ријеке Босута зове „Ср?гскаи (Србија, Рацка: ,,Rascia“, ,,Ratca“).6 1603. год.: У љетопису манастира Грабовца, који „Од почетка до 1603. године писала је једна рука“,7стоји ово: „Тоурцвг ©бладахоу многими странамн, а наипаче родомп наишмн срб1 У истој књпзп на стр. 60—61. 2 У истој књизи на стр. 61. 62. (63. 64). b Р. Matković, Iiad jugosl. akad. 112 (1892) стр. 193. 4 P. Matković, Rad jugosl. akad. 116 (1893) стр. 81. 5 Augerii Gislenii Busbequii d. Legationis Turcicae Epistolae quatuor (Fraucolorti 1595) стр. 86. Ha свршетку приступа стоји 1581. година. 6 Czoernig, Ethnographie, II (1857) стр. 161. 7 Вл. Красић, Летопис Мат. Срп. 126 (1881) стр^ 38.