Delo

РАСПАДАЊЕ ГРЧКИХ ОБАЛА (ПОВОДОМ НАЈНОВИЈЕГА ПУСТОШНОГ ЗЕМЉОТРЕСА У ГрЧКОЈ) У среду 11 јануара ове године после подне бавио сам се ванредним прегледом свих сеизмографа у сеизмолошкој опсерваторији геолошког завода на Ташмајдану. Сви су инструменти показивали редовно, мирно стање неколико последњих дана. Већ око 10 јануара инструменти су били прилично узнемирени, уписивали су непрекидно дрхтање земље, које иначе често наступа зимских месеци и сматра се као редовна појава. У току таквих дрхтања наступају по каткад и јачи покрети, које ми називамо сеизмима, а који некад могу бити и толико јаки да их и становништво осети, а онда се називају трусови (земљотреси). Због таке велике узнемирености наших апарата, ја сам био на опрези и чешће их обилазио, као што се то свуда и у свакој таквој прилици увек ради. Кад сам онога дана сишао апаратима, затекао сам их у дрхтању, које је већ пре једног дана отпочело; то је било после подне у 5 с. 20 м. Прегледавши још једном све апарате и уверивши се да је код свих све у своме реду, бејах спреман да их оставим. Али се у једном магновењу ситуација измени ! У 5с. 24 м. 22 сек. задрхташе апарати необичним покретом и ја посматрах како уписују ударце за ударцима — несумњив знак правога труса. Већ после 37 секунада, ја видех, преко својих апарата, како се на даљини од 782 километара јужно од Београда развија страховит призор. Само што не чујем писку и уздахе ојађених становника, који изненадним покретом тла издисаху под рушевинама или бежаше незнано куда, остављајући своје домове, који у мало не беху и гробнице њихове. Инструменти уписиваше преда мном, у највећој тишини, страховиту трусну катастрофу. Удари се низаху један за другим све јачи и јачи ; у 5 с. 25 м. 14 c. удари