Delo

РАСПАДАЊЕ ГРМКИХ ОБАЛА 281 један трусни талас, најснажнији, толико јако, да је у самом Београду задрхтало земљиште скоро за један милиметар (910 микрона), за њим други у 5 с. 26 м. 5 сек. од којег задрхта наше тло скоро пола милиметра (480 микрона). Таласи су по том протицали у размацима по 4 секунде, кад јачи кад слабији, стишавајући се постепено све до 7 сати 20 мин. Уписивање је дакле трајало скоро 2 сата (1 сат 56 мин.) После тога апарати се смирише, наставише редовно уписивање ситних дрхтања као и пре катастрофе. Кад сам извршио анализу и прорачун овога сеизмоограма, нашао сам да је та трусна катастрофа задесила острво Кефалонију, једно од јонских острва на западној обали Грчке. Сутра дан, после овога догађаја, 12 јануара обновише се покрети, и наши апарати забележише силне ударе \ 7 с. 10 мин. 57 сек. пре подне и у 8 с 54 м. 45 сек. у вече. Анализа и за њих показа да долазе од истога места (епицентра). Трећег дана, 13. јануара, опет забележише апарати, јак потрес из истога епицентра у 3 с 49 м. 42 сек. после подне. Још два дана после тога дрхтала је земља непрекидно, са неколико јачих покрета. Све је то казивало да се тамо, далеко од нас, на југу 782 км. ломе земљини слојеви, развија окршај у дубинама земљиним ! И одиста, на четири дана после катастрофе стигоше у Београд прве поуздане телеграфске вести, које је најпотпуније саопштила „Политика“ (Недеља 15. јан. 1912. бр. 2871), да је одиста било несреће на оном месту како сам прорачунао и објавио на сам дан катастрофе. У депеши, која је из Атине приспела, вели се, да је „министарство добило извештаје о великој несрећи, која је услед јаких земљотреса задесила Кефалонију. Више села је потпуно уништено“. Према накнадним извештајима, има доста људских жртава; потреси још трају. У маси народној извештаји о оваким језовитим догађајима, који сатиру невино становништво, изазивају осећања дубока бола и саучешћа, а у научним круговима још и интересовање о узроцима тих страшних покрета у кори земљиној. Тим се питањем свакако интересују и читаоци, те сам намеран да их овом приликом бар у неколико упознам са узроцима трусова, који с времена на време потресају грчко копно. Ради тога потребно би нам било да се вратимо у прастара времена, када је Балканско полуострво било једноставно копно у вези са Азијом; да пропратимо промене, које су довеле до тога, да јужни изданак Балканског полуострва — Грчка — има данас овакав облик; јер је