Delo

ПРЕГЛЕД РУСКЕ МУЗИКЕ ДО XIX ВБКА 291 сваком добро васпитаном човеку. Деца бољих кућа и сами царевићи, ма и немали способности (као што је био случај са царевићем Павлом, сином Петра III) морали су учити свирати на клавикорду. Талијански учитељи имали су ваљане ђаке, који су припремали земљиште својим следбеницима. Један од првих Галупијеввх ђака биоје Димитрије Степановић Бортњански (1751—1825), који је по одласку свога учитеља и сам отишао за овим у Венецију, где је пробавио више од цесет година и створио име познатијег оперског композитора. Када се 1779 год. Бортњански вратио у своју отаџбину, постао је хоровођа придворне капеле, а 1796 и њен директор. Као и у световној тако се и у духовној музици Бортњански држао свога талијанског учитеља. Његова најважнија композиција је „Херувимска песма“, чији је облик и до данас остао традиционалан. Земљак Бортњанског, рођен као и овај у Гл^хову (1745 год.) Максим Свзонтовић Березовски, био је ђак кијевске духовне академије, д за тим ђак Падре-Мартинија у Болоњи. Березовски је био слабије спреме но Бортњански. Он је у свом животу имао много недаћа, интрига и неприлика, што га је 1777 год. навело на самоубиство. Осамнаести Век је за руску музику важан не само због појаве првих руских опера, које су управо скромни и несамостални покушаји; не само због почетка руске уметничке духовне музике, већ и због еволуције руске песме, која је у почетку XIX века добила име: романса. Руске народне песме, које су великим делом састави појединих љубитеља музике, међу којима је било, као што смо видели, и владара, растурене су биле по пространом царству и њихово се порекло сваким даном губило и замагљивало. Последњи остаци скоморохаца разносили су их кроз народ, који је песме и ■сам учио и даље певао, када је већ скоморохаца нестало. Тек средином XVIII века Кирил — Кирши — Данилов скупља у једну збирку један број народних песама, које су по свој прилици малоруског порекла. Код свију оваквих збирака овога времена види се измена старинске мелодије, због извесних несугласица са принципима науке о хармонији, која се прима са запада. У ово време у Русији, почео је у свему да се прима ,,bon ton“ западне Европе. Француски језик ушао је као обвезан у више класе московског и петроградског друштва. Сентиментални