Delo

290 Д Е Л 0 Великог, руски великаши били су својим начином живота и обичајима ближи народу и имали су више непосредних додира. Год. 1772. отворено је „театрално училиште" у коме се предавало и певање. Из овог училишта изашло је неколико познатих певачица : Марија Фодор — доцније госпођа Менвиел-Фодор, Лиза Уранова-Сандукова, Роза Далока. И поред тога што су „на страну“ слати питомци — као Матински, Хандошкин, што је театрално училиште дало један добар број певачица и певача, што је било композитора Руса, ипак су превагу и у извођењу и у композицији имали странци — и то у првом реду Талијани и то не само на оперском пољу, већ крајем XVIII века и на пољу црквене музике. Балтазаре Галупи звани Буранело, рођен 1706 год. у Венецији, у своје време чувени композлтор комичне опере, ђак Лотијев, био је у два маха у Петрограду и имао је, нарочито при свом другом походу 1765—1768 год., великог удела у руској црквеној музици. Он је први увео један нов облик композиције у руску црквену музику — то су такозвани „концерти“ — чији је облик талијанског порекла. Црквене композиције овога маестра комичних опера и ако су својом техником далеко превазилазиле радове тадашњих домаћих композитора, нису у суштини ни мало одговарале духу руске црквене музике. С једне стране музичка неспремност руског свештенства, мода за талијанску музику и слаби радови Галупијевих савременика Руса, допринели су одомаћивању талијанске музике, која се придржавала поглавито спољних и јефтиних ефеката. Други јако фаворизирани талијански маестро био је Ђузепе Сарти, рођен 1729 год. у Фаенци, ђак чувенога Падре — Мартинија из Болоње, учитељ Керубинијев, веома плодан композитор опера и духовних састава. Он је био диригент талијанске опере и придворне калеле, за коју је писао између осталог и једну велику кантату „Тебе Бога, хвалим" за хор, оркестар, звона и пратњу пушака и топова. Сарти је имао велики уплив у Русији и много ученика. Познатији његови ученици били су Давидов, који се највише прославио на пољу драмске композиције и Кашин, који је заслужан за прикупљање народних руских песама. Интересовање за музику непрестано је расло и крајем XVIII века сматрало се извесно знање музике као неопходно потребно