Delo

ПРИЛОЗИ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ IV Писмо кнеза Михаила неком своме пријател:>у. Господине! Дошло ми је до знања, да се о мени разносе гласови, по народу српском, непријатни и за мене и за вас. За мене су непријатни због тога, што су карактеру моме противни, достоинству моме непристојни и чести мојој шкодљиви; за вас пак, због тога, што вам истину сакривају и намећући вам неистину, спокоинство ваше узнемирују. Нисам хтео неосноване ове гласове по новинама претресати и оправдавати, за то, што нисам рад, да би се могло и помислити, да дражим говор и вику по народу дижем. — Волео сам то учинити писмом на отмјене Србе управл>еним. Разглашава се о мени, да ја намјеравам народ српски узнемирити и побунити, да би тим начином опет могао доћи до књажевског достојинства. Ово би се још могло веровати како год, кад би се то мислило и говорило о човеку, који никада искусио није тегобе књазовања и владања, који је незадовољан са стањем својим или најпосле о човеку, коме жеља славе и сваке величине не да мировати. Но ја сам био владајући књаз; познајем терете и бриге сјајног оног положаја, што сам с онога места — истина не по вољи мојој, али сам чрез то у исто доба, колико се само моје милости тиче, више добио него изгубио: оставивши у младости мојој то тешко бреме владања и господовања, добио сам прилику боље се изобразити и свет и људе боље познати; добио сам мир и спокоинство приватног живота, у коме сада живим. Као слободан и независан човек без икакве оскудице, без бриге, без страха, — отмјеном свету признат примљен и поштован и слободно додати могу не сасвим беско-