Delo

294 Д Е Л О ристан за моје сународнике. Као што дакле прво оно моје стање, истина сјајно али теретно, немучно, непостојано па и опасно; тако познајем и садање моје стање, којим имам узрока потпуно задовољан бити. Као што оно прво нисам оставио због терета његових но силом опстојателства нашег: тако исто сада желим и не тражим ово моје сретно (?) стање оставити, него бих то учинио само по дужности, наложеној ми вољом народа и коришћу отечества, кога сам син, сочлен, пријатељ и у неком призренију дужник. Не желим ја дакле књажевско достоинство у Србији себе ради, већ би га примио као тешку дужност народа ради. Не тражим ја књажевску владу у Србији наговарањем, подмићивањем и буњењем народа и подобним средствима недостојним и мени и народа, већ бих ју примио само по потреби општој и само тим начином који би и за мене и за народ пристојан и користан био. Нећу ја лажно, брате мој, да се пењем на престол српски, већ кад би то било суђено, рад бих због доласка мога даЈамо нико не заплаче, него свак да му се обрадује. Кошемир сеје, буну ће пожњети: свака буна, осим осталога зла, троши људе; ових зала прави грађанин својој земљи желети неће. А ја, господине, управо желим, да ме сваки прави, родољубљиви Србин бар у томе за себи равног држи; ако ли је пак Божја воља да останем и од сада у кругу приватнога живота, чинићу добро појединим Србима и одјако по могућству мојем, кад не могу свима у скупу, — не завидећи ником, а желећи срећу отаџбини, радоваћу се чистим срцем, ако је видим напредну. Други гласови, који се разносе о мени, још даље иду, назначујући не само да се буном у Србију повратити желим и и намјеравам, него још одређују шта ћу радити кад власт у руке добијем. Кажу, да ја, вративши се у Србију, мислим наплатити из народне касе и конфисцирајући се имајући добара мојих противника не само моју цивилисту, но и плату свију мојих бивших чиновника за прошавших 11 година. Је ли који корак мога дојакошњег живота показао да сам био и када лаком, грабљив и неправедан ? Је ли мени нужда да то чиним? Нисам ли ја и онда када сам умерени приход имао и од тога одвајао, колико сам могао, да оскудне људе и дела Српству корисно потпомажем? Није ли мене Бог снабдео имањем таковим, којим овде и тамо пристојно мом достоинству живити и опет и на добра дела трошити могу? Ко хоће право да одговори на ова моја питања, тај мора