Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД Слободан Јовановић: Макиавели (Београд 1912). У историји државно-правних теорија сматра се Николо Макиавели (1469—1527) као први писац, који је новом времену дао самосталне и оригиналне идеје о држави и државним односима и циљевима. Као претеча школи природног права, заснованој од Алтузијуса и Бодинуса, а системски изложеној од ХугаГроција, Макиавели се од те школе разликује и природом свог учења и методом проучавања државних облика и државних установа. Он је на првом месту практичан политичар, који све своје идеје заснива на чисто емпириским доказима, на стварним догађајима из историје римског и талијанског народа. У том погледу његови радови имају извесно већу научну вредност, него теорије природног права, постале спекулативним путем. Али баш у том методу проучавања лежи и клица нетачности и једностраности Макијавелијевог учења. Индуктиван метод у социалним наукама да би довео до стварних резултата, претпоставља постојање огромног емпириског материјала, скупљање чињеница из историје свих држава и њихово упоредно проучавање. Тај материјал није стајао на расположењу Макиавелију и зато су све његове теорије једностране. Данас је [очигледно, да је бесмислено постављати неке теорије о држави проучавањем прилика само једне државе. Сваки такав рад унапред је осуђен на неуспех. Али кад се има на уму, да је Макиавели први публицист новога времена, онда се ова замерка има узети у обзир само при критичкој оцени Макиавелијевих идеја с обзиром на данашње време. Вредност и важност Макиавелија, кога многи сматрају творцем политичких наука и то с пуним правом, тиме се много не умањује. Он је један од првих, који је политику учинио самосталном науком, ослободивши је веза са схоластиком и тиме је оставио себи трајан спомен у историји државних доктрина.