Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 307 Кад се хоће да проуче идеје Макиавелијеве изближе и оцени њихова вредност, потребно је на првом месту испитати све утицаје, подкојима је Макиавели стајао пишући „Расматрања првих десет књига Тита Ј1ивија“ и „Владаоца". Тим путем је и Г. Јовановић у својој студији пошао. Његова оцена о изворима, из којих је Макиавели црпео своје идеје, поклапа се са оним, што су и други писци нашли, студирајући Макиавелија. У том погледу Г. Јовановић је успео да поколеба оно и у нас раширено мишљење о Макиавелију, као символу политичког неморала. Још је Меколеј у својој студији успео да донекле развеје ону укорењену гатку о Макиавелијевој личности, о његовим назорима, као да је Макиавели творац и бранилац свега лажног, поквареног, неморалног и трулог у поступцима многих владара и политичара, као да је он творац доктрине, која се у практичном животу кити његовим именом, па ипак поред свега тога, поред онако моћног гласа у одбрану Макиавелија, име макиавелизам није се могло сузбити и оно се налази у језицима свих народа. Никакве исправке ни објашњења неће помоћи, да се Макиавели ослободи једног само полузаслуженог, а у неком погледу са свим незаслуженог епитета. То је једна нелогичност друштвеног живота, која се чешће понавља и која несумњиво има свога узрока. У толико више се с тога има похвалши труд научара и публициста, да што боље расветле Макиавелијеве теорије и одреде им место, које им припада. И ту је први корак, у колико је нама познато, учинио Меколеј својим симпатичним есејом о Макиавелију. После њега и многи други писали су о Макиавелију (види литературу код Г. Јовановића, стр. 120, нарочито студију R ichard Fester-a, Machiavelli, Stuttgart, 1899) па je и Г. Јовановић овом студијом успео да да један нов прилог историји политичких доктрина. Госп. Јовановић се искључиво бавио Макиавелијем као државно-правним писцем, остављајући на страну друга његова књижевна дела слабије вредности. При излагању талијанских прилика у 15. и 16. веку Г. Јовановић је довољно исцрпан био, да би нам пружио јасну слику оне средине, у којој је Макиавели живео и за коју је он у осталом првенствено и писао своја дела о држави и владаоцу. Само је штета, што није опширније изнет и живот Макиавелијев и што се г. писац ограничио само на оне податке, који се безусловно морају знати, да би се у опште Макиавели разумео. Несумњиво је, да би се извесне .диеје Макиавелијеве појавиле у бољој светлости, да је и човек 20*