Delo

X Р 0 Н И К А 315 ватских 6 и од српских 2 (Српска Књижевна Задруга и Матица Српска). У реферату изасланика Српске Књижевне Задруге изнесен је књижевни рад Задругин до данас, као и књижевне везе које је отпочела с Матицом Хрватском и Матицом Словеначком издавањем одабраних дела и из хрватске и словеначке књижевности. Поменувши осниваче Српске Књижевне Задруге референат је, чини ми се, изоставио неке, који су у оснивању Задруге имали највиднијег учешћа. На крају је ове књиге саопштен резиме председника Матице Хрватске Dr Отона Кучере, који гласи: Matica Hrvatska, Matica Slovenska, Matica Srpska in Srpska Književna Zadruga bodo i nadalje širile popularno-naučno in lepo književnosti v svojih narodih in to še intenzivneje nego dosle, a s večjim ozirom na princip delitve dela v poučnem delu in na skupno psiho na področju lepe književnosti“. Можда нехотице приликом овога састанка друштава, која раде на културној заједници Југословена, није обраћена пажња на рад учитељских и професорских друштава. Истина словеначка и хрватска учитељска друштва учествовала су на састанку, али наше Учитељско Удружење није позвано. Исто тако није позвано ни српско, ни хрватско, ни словеначко професорско друштво, ма да се у једном хрватском реферату нарочито истиче рад хрватских, словеначких и далматинских професора, који се огледа у заједничком органу, Nastavnom Vjesniku. Нико не може спорити, да учитељи и професори у раду на културној заједници југословенских народа могу имати највише успеха. Да би у народ ушле идеје о потреби југослов.енске заједнице, треба деци и ученицима уливати из малена те идеје, а то могу најбоље чинити учитељи и професори. Сем тога учитељи су у непосредном додиру с народом, те могу и на њ утицати. Узајамни рад међу југословенским професорима добио је јачега маха у последње време, захваљујући нашем Професорском Друштву и Друштву хрватских средњошколских професора. Наше Професорско Друштво има у своме програму и нарочиту тачку: рад на узајмици између средњих школа у Краљевини, у Српству и Југословенству. Оно је ступило у ближе везе с професорима хрватским, словеначким и бугарским и стварни се резултати тих веза већ осећају. Бавећи се прошле године у Загребу и ЈЂубљани, наши су срењошколски наставници имали прилике видети у тамошњим школама извесне методе у настави и васпитању, које се могу