Delo

314 Д Е Л О Србију је од значаја, да писац и ако тврди да је Аустро-Угарска засићена на Балкану, ипак сматра да је потребан споразум између Русије и А.-Угарске ради решења питања, која би се у Турској могла појавити. А кад се има у виду и то да писац сматра, да Србија и није у неповољном положају, и да према томе захтеви њени у погледу везе са Јадранским Морем не морају на тај начин да се задовоље, што ће се градити јадранска жељезница, већ се веза може добити и преко Босне, видеће се, да и ова комбинација није потпуна, јер оставља нерешена она питања, која су за Србију доиста животна питања. Штета је, што се писац није јасније изразио, те је оставио малу сумњу, да своје мишљење није хтео ни рећи до краја. Dr. ЈУГОСПОВЕНСКА КУЛТУРНА ДРУШТВА' Приликом прославе Станка Враза у ЈБубљани 10. и 11. декембра (по новом) 1910 године председник „Матице Словенске“ Dr. Фран Илешић упутио је писма југословенским друштвима,. која раде у правцу југословенске заједнице на културном пољу, да пошљу своје изасланике на ову прославу. Ови су изасланици поднели реферате о својим друштвима. Ова лепа и корисна мисао потекла је од Словенаца, те су сасвим на свом месту речи у реферату Dr. Алберта Базале, тајника Матице Хрватске: „Свакако је значајно, да је потицај овоме раду дошао од словенске стране. Словенци наиме стајаху у живом саобраћају с културним друштвима хрватским и српским, а заједничке симпатије поставише их благе међу завађену браћу — као оно у народној пјесми јелу танану међу два бора зелена, али не да их завади, већ да их измири. Чини се готово, као да нас облијећу сјене великих наших препородитеља и као да подају овоме састанку свечано обиљежје, као да се и опет спремају велики догађаји.“ Извештаји који су саопштили изасланици појединих друштава штампани су у овој Smotri. У њима је изложен постанак и рад тих друштава и све што су она до сада урадила или шта мисле радити на културном јединству југословенских народа. Реферета је било: од словеначких друштава и установа 10, од хр1 S ш о t r а jugoslovanskih kulturnih društev. Izdale Matica Hrvatska v Zagrebu, Matica Siovenska v Ljubljani, Matica Srpska v Novom Sadu in Srpska Književna Zadruga v Belgradu. Natisnil Dragotin Hribar v Ljubljani, str. 64..