Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 323 И то није било све... Верио се са женом из народа, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од њега десет година. Влада није одобравала овај краљев поступак, схватила га је као скандал и поднела оставку. Председник кабинета, који се налазио у некој страној бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега. Краљ Отац, који се бавио такође у иностранству, није крио огорчење на свог сина. Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљеву оцу улазак у земљу. Реакција је пала. Њени главни стубови скрхали су се као од стакла. Краљ се сад природно обраћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили. Као прво што се очекивало, била је амнестија свих политичких криваца. Све је то Бела испричала Секулићу брзо, без везе, задихано, као да је овај младић Краљ Отац или неки ухапшени политичар или какав фактор ових догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток. Она је била врло весела, отварала јако своја румена уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљескала рукама, руменила се у лицу, пуцала прстима и нарочито понављала: Тата ће доћи... тата ће доћи... јел’ те да ће доћи?... Госпођа Матовић се такође придружавала ћерци, говорила у глас, причала о новој краљици, изговарајући полако њено име, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о подужицама код млекаџије, помињала непознате људе и жене, нарочито жене... За скандалозну страну овог догађаја побринуо се Младен, који је вукао свога учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: Та остав’те човека!... Пробисте му уши вашом дреком. Од лекције, наравно, није било ништа тога дана. Показаћу ја сад реакционарима! — говорио је Младен самоуверено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. Само док се мој тата пусти с робије. И сви троје су тако тврдо веровали у брзо и потпуно помиловање велеиздајниково да се његово присуство готово осећало у кући. Млади човек не хте покварити ово присно весеље куће, која је последњих година знала само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињења власти, свакоразне оскудице и понижења, каквом педантеријом, те одложи час, и :хтеде се вратити. Али га госпођа понуди да се одмори. 21,