Delo

324 Д Е Л О Напољу је још велика врућина, — рече она, — а, бога-. ми, ни наша кућа није близу. — Не журте се, господине Секулићу — прихвати и Бела,. мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске кокетерије. Младен гаје вукао за рукав и позивао такође: — Хајдете... хајдете. Да вам покажем бразилијанску марку,. коју сам купио од Милана Рбђе. Они су били још у кујни. То је била мала одаја, поплочана циглама. У једном крају налазила се гвоздена пећ за кување, несразмерно велика према самој кујни. По зидовима су висиле изрибапе бакрене тепсије, старинског облика, које је госпа-Матовићка наследила још од своје мајке. С овим посуђем од бакра, мешало се модерно посуђе од емаља: једно велико ђувече, тигањ за пржење јаја, па онда једна справа за сецкање меса, и тако даље. Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције. Она је сва била испуњена грима постељама, од којих је једна била дрвена, друга гвоздена, трећа на ногаре., Према нашим приликама, ову собу могла је обитавати породица једног бољег трговца као и једног марљивијег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши; све је било потребно, чак преко потребно. Из те собе, Матовићи уведоше Чедомира, за први пут, у „салу“, ниску, неизветрену одају, с навученим завесама. Секулићу, који тако нагло пређе из светлости у помрчину, требао је један тренутак, па тек да види где је. Ову приземну собицу испуњавао је један округао сточић од ораховине, с неколико усправљених фотографија, у раму од сламе, и уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.. До зида се у овој соби налазила једна постеља, пространа супружанска постеља, претворена у једну врсту канабета, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком простирком, све од. грубе, вунене домаће тканине. Према постељи, опет до зида, стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом по гдегде. Углове су испуњавале неколике столице, нове израде, с високим наслоном, превучене кожом. Бела приђе прозорима и отвори их обадва. Они су гледали у врт, чије дрвеће још младо, бацало је мршаву сенку по земљи. Изнад прозора пела се лоза чардак-