Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 327 злено у очи. Бела је имала бело лице, постављено нежним руменилом. Очи је имала мајчине: црне, велике, маслинасте, грчке очи, као у неке лепе живогиње. Бујна смеђа коса окружавала је њено лице као талас. Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства. Са заокругљеним раменима у лакој летњој блузи и обливена нежним руменилом девојке, чија хромост није јој допуштала да се излаже много отвореном пољу и сунцу, она се учини младићу слатка и мека као та кајсија коју му је нудила. Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент: Госпођице Бела, ви сте врло љубазни. Једна гичица запева у башти. ГЛАВА ДЕВЕТА. ВЕЛИКОШКОЛАЦ. Кад изађе од Матовићевих, млади човек осеги да се и њему надимају груди од неког одушевљења непознатог, неодређеног. Он се врати у Крунску улицу, па место да удари наниже, у варош, он се упути навише, ка варошкој периферији, као да му је требало ваздуха. Он је корачао улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа. Он је био дубоко заузет самим собом. Тога дана није се ништа нарочито догодило лично за њега, али је његово срце уздрхтано било у грудима, као да се тога тренутка десио догађај који ће изменити цео његов живот... наравно на боље, наравно у оном смислу који није хтео ни самом себи признати. У један мах сети се Вишње и рече готово гласно: Шта ли ради сад сирота Лазаревићева ? То је било баш оног тренутка, кад је тамо далеко... иза Топчидерског Брда, даље од Космаја... и још дал>е, на обали Мораве, син кујунџије Марка одушевљавао, при заласку Јсунца, своју пријатељицу из детињства за свој велики план о подизању електричне индустрије у Чачку. И у Београду је, у то време, залазило сунце, али другојачије него на огранцима рудничких планина. Црни велики летњи облаци долазили су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље. Иза њих су долазили други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње. Лезовите