Delo

ХРОМИ ИДКАЛИ 329 То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, угшсују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе. То су они који као ђаци добивају места по Скупштини, разним министарствима и засебним управама, где је рад мањи, а плата већа. Они оснивају таншуле, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, кибицују сес каквом познатијом госпођом са шеталишта, знају за девојке с великим миразима, а гоје се у каквом сутерену после десет часова увече. Њима је свеједно који режим влада у Србији, јер им је сваки добар... у свакој партији, у свакој групи или кући од утицаја, они имају својих људи и ф а м и л и ј е. Ипак претпостављају реакцију. Ови младићи су, доцније, махом главе парламентарних режима. Други тип је био великошколац — политичар. Он не пази на спољашњост. Па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту крагну. Он је слободоуман, бар у теорији. Он је за сва права, бар док не добије своје право. Невин у ствари, он је дрзак у речима. Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар. Он се поноси што ствари схвата реално. Поезија му је празна сентименталност шипарица по пансионатима. Идеал му је што и свака комедија. За њега не постоје науке, него Наука. Он је ватрени присталица позитивистичке философије свога доба. Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног варварина. То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће. Они су још у десетој години осетили наличје живота. Култура им је показала само своје зле стране, извевши их из куће, која је сама попуњавала своје потребе и где је требало само нешто новца за порез или молитву. Они нису рђави никако: они воле тај примитивни живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера. Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења. Њих разједа отров социјалне љубоморе. Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату. Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. И он не жели власт да учини добро себи или другом, већ тако... ради саме власти, и да је