Delo

330 Д Е Л О држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара. Заставници прогреса, они су његови најљући противници. Лично за себе они не траже много. Највише, да се, дошав на власт, провезу кроз Теразије на фијакеру, који називају интовом. Ови млади људи једу врло мало, троше штогод имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу с каквом хистеричном газдарицом. Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије. Те, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари. Секулић није био ни први ни други тип. Управо, он је имао понешто и од једног и од другог, помешано с извесном количином, урођених и стечених, личних особина. Рођен 1879 у Ваљеву, где се његов отац, поштански чиновник, задржао у државној служби до своје пензије, он је провео скучено детињство у кући у којој се морао одржавати известан ранг, и где се грцало од дугова... код бакалина, код месара, код кафеџије и служавке. Он је рано познао понижења, тако уз тог оца сурих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и пупавог трбуха„ чиновничића с малом школском спремом који је морао да крши леђа пред сваким и кога су ваљада, као контраст целом његовом понизном понашању и због његове смеђе, накострешене браде, назвали : Јеж. Тако су прозвали и њега... најпре деца из комшилука, па онда комшије, другови из гимназије, па најзад и великошколци, према ваљевцима. А он се грдно љутио на тај надимак, јер је осећао да то није право, да је то још неправедније него и према његову оцу: он нема браде нити је шта крив за скрушено понашање свога родитеља. Чеда Јеж !... Чеда Јеж!... — одјекивало је по ваљевским сокацима, по школском дворишту, по београдским кафаницама и собама за самца, каткад ненамерно, без задње мисли, нехотице, а често с оним дивљачким цинизмом, који су у стању да имају само деца и другови. Сиромах мали Јеж! Ови први утисци образовали су га за навек. Они су дали тон целом његову животу; они су га начинили за свагда неспособним за срећу ; они су издубили у њему празнину која се не попуњава. Тешко њему, тешко и онима који