Delo

ниче И ДОСТОЛЕВСКИ 355 би опет завладао свеопшти мир и тишина у свету, јер не би оило људи у њему. Ко зна би ли и тада било живота на земљи? Но људи обично иду средњим путем и мешају идеале. ЈЂудима је Ниче симпатичан зато што подржава њихов егоизам, но људи се стиде да до краја следују идеалу Ничеову ; људима је Достојевски симпатичан зато што он не изолује и не осамљује човека — људи се увек боје усамљености — но задовољава његов социјални инстинкт и везује га као један прстен у велики ланац човечанства, али људи се страше, да до краја следују идеалу Достојевскога. Надчовек и свечовек отуда чине сталан раскол у души људској и у друштву људском. Кад би се Ниче и Достојевски сјединили у једном човеку, тај би се човек звао Раскољников. Много је „Раскољникова“ међу људима, но мало је доследних Ничеу и Достојевском. Лакше је и удобније не бити доследан; ко xohe пак да буде до краја доследан, тај има да бира: или Ничеа или Достојевског. И Ниче и Достојевски су словенске крви, и ако је Ниче постао апостол Запада, а Достојевски апостол Словенства. Кад би сутра заратио Запад са Русијом, Запад би ратовао у име Ничеа, тј. у име свога егоизма, Русија би ратовала у име Достојевског т.ј. у име Христа, у име свечовечанског сједињења и братства. Ова два болесна човека, Ниче — умоболни и Достојевски — епилептичар, завладали су душама целог к^лтурног света. Они ■су постали симбол и застава људима. Они исцрпљују цео геније најмодерније Европе. Ове две силе, које су до скоро биле више теоријске но практичне, почињу се све више примењивати у животу. Ниче и Достојевски нису две теоријске силе какве су Спиноза и Кант, но две живе силе, којима свет живи. Борба у име Ничеово и Достојевскога већ се овде-онде заподева. Но одсудна страховита борба тек има да дође. Дух надчовека и свечовека ићи ће пред војскама. Један нов „устанак робова“ предстоји и, као што се извесно да предвидети, једна нова победа њихова. То ће бити друга велика победа Хришћанства у историји. Поштујмо и Ничеа и Достојевског, поштујмо их као пророка Запада и пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их и љубимо их обојицу — но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског! Dr. Ник. Велимировић.