Delo

458 Д Е Л 0 попустио Русима а не Аустријанцима на Вилагошу, 60 година пре тога. Граф Ерентал се никад није показивао сувише захвалан за „помоћ“ коју му је на тај начин Немачка указала, што се после назвало „Нибелуншком верношћу", јер је он несумњиво осетио да би дејства тога било : да се лаворов венац скине с његове главе, да се олакша зближење између Петрограда и Берлина и да се прекид између Петрограда и Беча учини трајним. Он је укратко послао упуство аустроугарском амбасадору у Берлину да захвали кнезу Билоу; и кад је немачки Цар у септембру 1910 учинио оно своје чудно надметање за популарност у Аустрији својим говором о „сјајној опреми“ у бечкоме Ратхаусу, графа Ерентала једини израз захвалности која се тако тражила била је реченица у његовој каснијој изјави у Делегацијама ,.скорашњи догађаји показали су да у нашим савезима има стварне вредности.“ Ипак он није чинио никакав непосредан напор да спречи рашћење легенада о „Нибелуншкој верности“ и „сјајној опреми“ -— као што он, доиста, никад није увиђао колико је опасно допустити да једна рђаво вођена или подмитљива штампа ствара неспоразуме. Исто тако изгледа да он никад није разумео да обмањујући Извољског он није вређао само једног дипломату супарника, него званичног представника једне Велике Силе; нити да досадне полемике у које се он после упустио са руским министром спољних послова морају још више да отрују аустроруске односе. Ерентал и Тројни Савез. И поред озбиљних недостатака темперамента и способности опажања, неоспорно је да је главни и стални циљ графа Ерентала био да своју земљу стави на равну ногу с осталим Великим Силама у Европи, а нарочито с Немачком. Он није био ни Германофил нити Германофоб, него Аустромађар. Он је поступно научио да, сем у васпостављању Тројецарског Савеза, васпостављање коме је он циљао али нашао да је неизвршљиво, слободу дипломатске акције А.устроугарској може дати само пријатељство с Италијом тако да оно неутралише традиционалну немачку тенденцију да завади једног од својих савезника с другим и онда својим „добрим услугама" да једног од другог „спасава.“ Кад је граф Голуховски увидео ову истину он је пао; граф Ерентал ју је научио, као што је он научио многе друге