Delo

X Р 0 Н И К А 477 Даље треба отклонити и други један узрок оваким појавама,. који лежи у познатом факту, да се све политичке странке ослањају више мање на поједине истакнуте људе из народа, који радећи за странку сматрају да треба прво за себе да раде. Тако се партијски агитатор почео да претвара у партијског првака,. што нема никаквог смисла. С друге стране странке као такве и њихови главни преставници изгубили су непосредну везу са народом, са бирачима. Бирачи почињу да не познају оне људе„ који стварно врше државне послове и који су најзад једино у стању те послове да врше, па опште само са људима из своје средине, који у суштини треба да имају подређенију улогу. Та истакнутост људи из народа сасвим оправдана и умесна док не пређе границе, почела je да узима размере сасвим недопуштене. И ово се може лакшс, него оно напред отклонити. Политичке странке треба да снроведу друкчију организацију. У место ослањања на појединце, на лични елеменат, странка треба да сеослања на своје организације, окружне, среске и месне одборе. У таквим организацијама личност се истиче само онда, ако стварно вреди. Одржавањем сталне и непосредне везе између централне странкине организације и мањих, потчињених организација сузбиће се сваки недопуштени и неоправдани лични култ. Свест чланова странке, да раде за странку, за целину, за државу, ојачаће се и сви поступци ће се управљати према томе. Сваки покушај одвојеног рада наићи ће на отпор баш у тим месним организацијама и неће бити ни потребна интервенција централне власти. Најзад у питању кандидовања посланика треба нрекинути са досадашњом праксом, да зборови врше те кандидације. Збор није у опште способан тако једно питање о кандидовању правилно да реши. То је маса која ради по инстинкту или по наговору, а не по памети. Кандидације треба ставити у надлежност партиских организација и њихових преставника. Кад те организације одржавају странку, кад оне раде непрестано за странку, најправилније је дати њима право кандидовања, јер оне најбоље и познају људе. Статут нови радикалне странке већ је у том погледу учинио једну корисну реформу, укидајући окружне зборове и установљавајући окружне конференције од нреставника свих партиских организација. Тим путем треба и даље ићи и среске зборове по могућству ограничити у решавању, као на пример оставити им, само да приме или не једног кандидата, а не да га и предлажу. Dr.