Delo

480 Д Е Л 0 Матица Хрватска. — Матица Хрватска издала је у 1911 години овн дела: 1. „У регистратури", роман Антуна Ковачића (у 8°, стр. 479); — 2 „Туђинац“, приповиЈест Динка Шимуновића (у 8°, стр. 192); — 3. „Братски рат“, драма у 5 чина од Павла Крстинића (у 8°, стр. 140). — „Антологија новије српске лирике“, саставио Богдан Поповић, професор упоредне књижевности на Универзитету у Београду (8°, стр. XX -1-212). — 5. ..По Албанији“, дојмови с пута Фра Ловра Михачевић (у 8°, стр. 141 са картом Арбаније) В. Без догме“, роман Хенрика Сјенкијевича, у преводу Исе Великановића (у 8U, стр. 432). — 7. „Чешки народ на иочетку XX стољећа", написао Стјепан Радић (8°, стр. XII 260). „Матица Хрватска“, као и наша „Срп. Књ. Задруга" издаје сваке године по једно коло књига забавне и поучне садржине. У сваком њеном колу има најмање В књига (оригинала и превода) и претплата на њих стајс В круна годишње без поштарине за неновезане, а за повезане још 7'20 круна. Претилату на издања „Матице Хрватске“ примају повереници Срп. Књижев Задруге. НАУКА. Ј. Р е r i t с h. De la fprme du mariage dans le droit international prive d'apres la legislation serbe (Bruxelles 1912). У овој студији расправл^а се пнтање о форми брака са гледишга српског међународно-приватног права, т.ј. о форми v којој се има закључити брак између два странца у Србији, односно два сриска ноданика у иностранству. И ако је правило међунар. прив. права, да се форма правног посла одређује по прописима заксиа онога места, где се правни посао предузима (locus regit actum) ипак то правило не ваа<п безусловно. Има дакле правних односа, при којима је веома ангажован и јавнн интерес, јавнп поредак (ordre public) па држава сматра, да форма правиог посла, којим би се заснивао такав један однос. треба увек да буде сагласна са прописима домаћег права, макар се правнп иосао закључивао н на другом М' сту. То је случај са црквеним браком у Србији. Брак измсђу српских иоданика или и странаца у Србији, увек је црквени чин Брак између српских поданика закључен у инострапсгву, да би био у Србији пуноважан, треба да је закључен у црквеној форми. Г. Перић замера, и то с правом, српском законодавцу, што је овде био сувише једностран, na је српске грађане неправославне всре обвеаао да закључују бракове пред свештеницима ceoje верс, који често пута нису ни српски поданици. И ова студија послужиће као корисан прилог за реформу брачног права, која предстоји у Србији. л. В Л А С Н И К АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ УРЕДНИК ДР. ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ Штампарија „Доситије Обрадовић" Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића! (Кнегиње Љу^ице улица бр. 6)