Delo

М И Л 0 Р д 383 се зготови оно мало бедне хране од бундева или кромпира зачињенога маком, која је имала да им траје цео дан. У дубини пламичак танке лојанице светлуца као велика жута варница, а около је била тако густа помрчина, да се лончарске израђевине око зидова нису виделе ни мало, а столице и клупе једва се назирале у нејасним и фантастичним контурама. У узаном кругу светлости коју је бацао жути пламичак лојанице, према дубоком отвору пећи, црне као ноћ, која је зијала хладноћом, Дирковица је седела као и пре с кудељом; али нити је разговарала с Људвисом, нити је певала, па чак није онако брзо и хитро ни прела. Лагано, врло лагано се сновала сива жица испод њених прстију, вретено се окретало лено и није врктало онако весело као пре. Погледала је на кудељицу лана са видљивим неспокојством. — Ево сад ћу све опрести — шапутала је и више нећу имати шта да предем ! — Ви ћете опет купити лана — примети Људвиса. — Купити! — узвикну Дирковица. — Не дај Боже! Сад не треба ништа куповати, ништа, ништа! Ако која пара уђе у кућу, онда хвала Богу! Никоме је нећу дати, само једноме... сиротом моме малиши... Новац је улазио у кућу обилније но игда, јер је Дирковица сад продавала све што се год могло продати, а од чега је пре знатан део употребљавала за себе и другога. Видећи убоге, који који су по пређашњем обичају долазили к њој за парче хлеба, шаку брашна или чинију јела, она је још из далека викала: — Немам, моји драги, ништа за вас немам! Идите с Богом, идите! Нека вам Бог помогне, ја не могу! И од старца, жене или детета просјака, овако одбијаних, окретала се она брзо, јер јој је немир помешан са стидом замагљивао очи, а усне су подрхтавале од жалости. Понекад запита грбаву Људвису: — Људвиса, да ниси ти гладна? Мало, грбаво створење одговарало је ватрено: Ја гладна! Гле! Како да није! Једем што и ви, па да будем гладна! Ваљда је каша од бундева и чорба од сувих крушака неукусна? Добро, добро само кад ти ниси гладна! — говорила је Дирковица с видљивим задовољством. — Узела сам те као дете.,. сироче си... Уз то ми радиш и помажеш толико година... савест би ме гризла кад би ти гладовала...