Delo

О СРПСКОМ ИМЕНУ 435 1778. и 1779. год. На једном протоколу пакрачкога владичанства стоји овај натпис: „Протоколв различвнх Сербских Концептовв. На лг£>то 778Д № 1142 и на лгћто 779Ј, № l".1 1779. год. (18. децембра) пшне иакрачки владика северинском ироти u каже му, да пошаље њему регуламенат на њемачком језику „Гдћ> Сербскт... предатШ хшцетсн вамЂ натрагЂ повратити“.1 2 1783. год.: види у V. глави 1783. год. 1785. год. (18. октобра (10. повембра]) допушта аустријска власт „да се Катихизис 1774. год. одобрени од Синода „„за јоностб Србскк токмо на СловенскомЂ““ језику штампа“.3 1787.—1792. год. учио је Ђорђе Хранислав, доцнији владика бачки, у „Шкоље Нормалној Румској Славено-Сербској“, као што сам пише 1829. године.4 5 Још каже, да је предавао у карловачкој гпмназији реторику „в прозје Латипској, Њемецкој, и Славено-Сербској“ од 1804. до краја 1812. године. 1790. год. У књижици „Dissertatio Brevis ас Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica“ на 21. страни стоји ово: „Та кажите, молим вас, кад су Турци краљевину Славон.пју, кад су тампшкн Бапатпод своју власт снравпли, зар иијесу сви племићи оданде побјегли, били они господари земаљски или не били, и узмакли у различне крајеве у Угарској? Ко је остао у онијем крајевима као за одржавање права угарскога него готово сами Срби и Власп?“ („Dicite enim, quaeso, dum Turcae Regnum Scla* voniae, dum Banatum Temessiensem sub suam redegissent potestatem, an non omnes Nobiles, sive Domini terrestres fuerint, seu non, inde profugerunt, ac in diversas Hungariae partes sese receperunt? Quis iis in partibus, quasi pro sustentando jure Hungarorum mansit, praeterquam soli quasi Rasciani, et Valachi?“). 1791. год. (30. новембра) јавља пакрачки владика народу свога владпчанства, да је цар дао племство Д. Атанасијевићу Сабову, добротвору српске карловачке гимназије, и каже да га је одликовао „на свеош,ак> наша радоств... за учиненое оваково благодћ>дте обцемч Славено-Сербскомк Народа нагиема. ..“б 1 У владпчанском архиву у Пакрацу. 2 Протоколг. (5ј Цитпршв“... од год. 1779. у владичанском архиву у Пакрацу. 3 Р. ГрујпК. Анологија (1909) стр. 243. 4 Д. Р(уварац), Срнски Сион, XVI (1906) стр. 5S1 а, 583 a. 5 Р. Грујпћ, Апологпја (1909) стр. 247. Испор. и стр. 245. 28*