Delo

436 Д Е Л О 1791. год. (1. децембра) пише пакрачки владика Ћ. Живковић даруварском проти и спомиње шта је цар даровао „Нагиемк Славено-Сербскомх Hapodv“.1 1791. год. преведе Јован Рајић, родом из Карловаца, неку „Свлгценну Исторш“ „на простнИ ср’бскт езнкњ ради сербске дечице".1 2 1793. год. (8. августа) пише пакрачки владика Ћ. Живковић пакрачком проти и народу његова протоиијата и у писму спомиње сва „већа обгцества нашега Славнаг© Сер(б)скога народаи.3 1793. год. тужи се цару шидска опћпна, што је Шид и Беркасово дато упијатском владици, да би „уeia у роду овомђ славено сербскомг распространитисе могла".4 1798. год.5 каже М. П. Катанчић за српско име: „Оно је заиста нашијем Илприма тако обично, да се свуда Србљима зову, не само они који живе у Србији него скоро по свему Илирику а и по Дацији (Дакији), особито они који су грчкога закона, који мисле да се тијем највише од другпјех разликују, што се зову Србљи и Србљани“. („Nostris profecto Iilyriis adeo id familiare est, ut Srblos passim se compellent, non Serviam incolentes modo, sed universum pene Illyricum, ac Daciam quoque, in primis qui Graecam sequuntur ecclesiam, qui per hoc maxime se ab ceteris distingui putant, quod Srbli, Srblyani nuncupantur").6 1798. год. наштамиа Сријемац Никола Стаматовић из Купинова дјело „Славеносербскомч Род« и Обшеств« отђ народолхобца со vcep^ieM^ посвд1ценно“.7 1805. год. пише митрополит Ст. Стратимировић Досптеју Обрадовићу и каже „Друголч1е говори простнћ Сербинг у Срему, Банату, Бачкои, и горњМ Мадлрскоћ; а друголч1е у Славонт, 1 Циркуларни протокол у пакрачком владичанском архиву од 1790. до 1827. год., лист 12 б. 2 Д. Руварац, Браеково Коло, VII (1901) полустр. 1377. — Други примјери на полустр. 1406, 1442, 1476 (двапут), 1638 (1642). 3 Циркуларни протокол у пакрачком владичанском архпву од 1790. до 1827. год., лист 20 б. Ј Адам Драгосављевпћ, Летопис Матице Српске, 96 (1857) стр. 108. 5 У предговору каже М. П. Катанчић, да је књигу „De lstro“ написао прије 14 година. 6 De Istro eiusque adcolis (1798) стр. 217. 7 A. Ђукпћ, Бранково Коло, XI (1905) полустр. 1057/8. Испор. на полустр. 1060: „Србскп стихотворешд", „Србскомг роду списано п посвећено одњ Н. Стаматовића".