Delo

442 Д Е Л О католика (Rascianorum catholicorum), који живе у Угарској, Хрватској и Славонији и у крајњим крајевима у Крањској" (V. глава). 1615. год. пише поменути Симеун Вратања и назива себе „српскијем“ (Rascianorum) владиком (V. глава, види тамо и 1739. годину). 1616. год. каже босански фратар Матија Дивковић, да је неке ствари написао „српски“ било да мисли на „српска“ (ћириловска) слова било на српски језик (IV. глава у Додацима). 1638. год. стајаше у једном дубровачком огласу, да се тај оглас оглашује „на српском језику, да га свако може боље разумјети“ (,,in lingua Serviana p[e]r maggior intelligenza d’ ognuno“) (III. глава). 1640. год. каже загребачки бискуп Б. Винковић, да је у манастиру Марчи живио Симеун Вратања „влашки или српски католички владика" („episcopus Valachorum siue Raschianorum catholicus“) (V. глава, види тамо и 1649. годину). 1648. год. пише руски кнез Ј. Тимогеј Владимирски из Рима „Вђ сербвскик) землк в дубровницкоћ 0}ћзцЂ“ (III. глава). 1651. год. каже загребачки бискуп Петар Петретић, да је архимандрит манастира Марче Сава Станисављевић ишао у Рим, да добије од папе потврду за „влашко или српско владичанство у Хрватској и Славопији" (V. глава). 1658. год. пишу калуђери манастира Лепавине загребачком бискупу и кажу, да су покорои оцу папи, да су „прави католичани“, да за цариградског патријарха мало маре, јер је он Грк, а они су „сребЂли“ (II. глава). 1662. год. каже загребачки бискуи Петар Петретић, да је свиднички унијатски владика Вратања искао од папе, да може као владика заповједати у црквенијем стварима „српском народу грчкога обреда“ и да је папа дао власт владици Василију, да управља „влашким или српским народом у областима његова владичанства“ (V. глава). 1664. год. пише унијатски свиднички владика Гаврило Мијакић загребачком бискупу Петру Петретићу и потписује се: „ГаврилЂ епискупЂ србски синовђ“ (V. глава). 1666. год. пише Трогиранин Иван Лучић: „Ипак Далматинци и Словени, који су им сусједи, не зову језик словенскијем него хрватскијем или српскијем према томе којијем дијалектом говоре". Према томе су га бар они Далматинци и сусједни