Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 443Херцеговци, који говоре јужнијем дијалектом, без разлике вјере називали српскијем (II. глава). Око 1680. год. пише српски унијатски владика Павле 8орчић својпм калуђерима у манастир Марчу и каже за себе да је „Епискаш Срблњм“ (V. глава). 1687. год. препоручује главни заповједник аустриске војске „царском војеном вијећу" „катиличке Србе“ („die Kathol. Raitzen") т. ј. Буњевце.1 1688. год. постављајући цар Леополд Рајића за унијатскога владику у Сријему спомиње „прваке и прости српски или влашки народ који живи у спомепутом Сријему“ („primores et Plebem Rascianorum sive Valachorum in dicto Sirrnio habitantium" (VI. глава). 1694. год. потврђује цар Леополд унијатскога владику Петра Љубибратића у Сријему и спомиње „српкси (Rascianorum) пли влашки народ који живи у реченом Сријему“ ; (испор. и 1699. год.) (VI. глава). 1697. год. спомињу се у попису становникау селу Ретфали код Осијека Мађари и „Срби католичке вјере („Rasciani fidei catholicae“) (VI. глава). 1699. год. (26. маја) одређује цар Леополд права унијатског владике П. Љубибратића и спомиње Србе („Rasciani") унијате под његовом влашћу (VI. глава, види тамо и 1699. год.). 1701. год. пише папин бечки „гласник“ о свидничком уни« јатском владици Гаврилу Турчиновићу и каже, да му је рекао кардинал Колонић, да свидничком владици није по вољи, што му је цар дао само титулу за утјеху Срба католика („de’ Rasciani Catholici"), који живе у доњој Угарској" (V. глава). 1703. год. препоручује кардинал Л. Колонић босанске Франовце за тамошње Србе католичке вјере („Rascianis... qui Catolici šunt") (VI. глава). 1711. год. каже Дубровчанин А. Бандурије, да су се у Захумљу (Херцеговини) населили Србљи (Serbli) и да ријеч Конавли „у српском језику“ (Serblorum idiomate) не значи коловоз (колни пут) (III. глава). Око почетка 18. вијека спомиње се у Дубровнику нека католичка „српска књига“ (libro Serviano), у којој су апостоли и еванђеља, што се читају цијеле године „на српском језику“ 1 М. Иванић, Летопис Матице Српске, 175 (1893) стр. 16; види и стр. 17..