Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД ЧЕТВРТА ЈУГОСЛОВЕНСКА ИЗЛОЖБА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. 1. Сликарство. Никада се, вероватно, на једној изложби није стекло једно поред другога уметничких производа тако различних и по погледима на уметност и по квалитету, као што је то случај на IV Југословенској Изложби. Као антиподи стоје ту на једној страни сликари, који виде само боје: простор, ваздух, све је за њих само боја; а на другој страни фанатици контуре, којима још једнако цртачи важе као пророци. На једној страни слике, код којих је садржина потпуно занемарена, а сва пажња усредсређена само на технику; на другој страни слике, које обраћају пажњу само својом садржином. Уметност на овој изложби појављује се управо са главом бога Јана: једним лицем гледа она напред, далеко преда се, док друго лице још непрестано управља своје погледе у прошлост. Између „нових“ и „старих“ креће се у најразличнијим нијансама, читав низ уметника. Наћи ће се ту слика савесно и брижљиво рађених, сличних коректно написаним саставима, ну којима недостаје душевне деликатесе. Друге опет имају и сувише душе. Њихни уметници су жедни фантазије, увек лирски диспонирани, песници у својој уметности. Целокупна слика, коју ова Изложба пружа, била би нешто налик на онај мозаик из романа „А rebours“. Јунак приче узе оклоп једне корњаче и привуче га златном глазуром, утисну у њ драго камење, па га онда постави на један шарен, оријенталски тепих. Топле боје источњачке тканине стоје ту поред хладних тонова оклопа једне корњаче. Злато, рубини, аметисти и драго камење драже машту и одводе у свет бајке, док се око наслађује чаробном игром боја.