Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 451 ковић има веома маркантну физиономију на овој изложби („Очајници"). 2. Вајарство. Скултура је много боље заступљена на овој изложби него сликарство. Већ само присуство Мештровића даје овој изложби нарочиту боју. Ту су четири портрета од Мештровића („Отац,“ „Мајка“, „Сестра“, „Др. М. Миловановић"), једна алегориска фигура („Сећање") и фрагменат једне руке. Свугде се запажа уметник велика талента. „Сећање“ је једно од оних великих дела, која се > резују дубоко удушу. Осећа се, да иза чела ове женске фигуре живи и узбуркава се читав један свет од идеја. То су, поуздано, успомене, које изазивају читаву буру у души и доводе тело у снажан покрет: глава се налази у покрету на лево, труп у покрету на десно, док се линије ногу пресецају. Глава погнута доле, лева нога уздигнута коленом горе. Ови контрасти и укрштања, овај покрет у току линија и површина, у измени светлости и сенке, дају фигури живота. Бедра су намерно саздана веома снажна и нешто већих димензија, него што је то у природи случај, да би нежна и мекана површина лица добила много више израза. „Портре његове мајке“ изгледа као изванредна поема у славу једне жене, која је мајка уметникова. Она, непомична и утонула у снове, у једноме од оних тренутака, када се сабирају успомене из прошлости и са резигнацијом се гледа у назад. Лице изгледа тако мирно и преливено блаженством, док је душа, поуздано, узмућена успоменама целога једнога живота. Ну једно гопло срце и један ведар дух налазе израза у спокојним цртама овога лица, пред којим се осећа респекат и страхопоштовање. „Рука" Мештровићева припада уметности, која из најсићушнијега дела једне ствари уме да створи читав један свет. Она је тако пуна живота, да се једино може схватити као потпуно самостална целина. То је рука, суха и кошчата, ишарана грубим венама, између којих виси смежурана кожа, која је у стању, да са својих пет прстију изрази читав један свет сећања. Њу је уметник назвао „знак питања“. П. Росандић је најпродуктивнији вајар на овој изложби. Одмах се види, да је он из школе Мештровића. Он даје само нага тела. Он схвата наго као „бескрајну комбинапију покрета, којом се све може изразити“. Његово схватање нагога уз то је потпуно модерно. Он види предмете у природи окружене ваздухом и обасјане светлошћу. Њега par ехсеПепсе ингересује про?9 *