Delo

У ЗВЕЗДАНО НЕБО 23 Прохујале дане блаженства и среће, И сећам се тамно миловања страсна, И пожудних жеља, и уздаха гласна. А кад се расаним, обујма ме, креће Мис’о једна кобна, али ипак слатка: Туга је бескрајна, а радост је кратка. М. П. Стефановић. ПО ЧИТАВЕ НОЋИ... По читаве ноћи, из тамних равнина Ја посматрам мирно вулканских планина Нејасне контуре на месецу бледом, И устављам поглед на звездама редом. Хтео бих да сазнам и да видим гледом Где почива Срећа у друштву са Бедом; Хтео бих да прозрем иза тих даљина Што се брижно скрива од нас из долина ; Хтео бих да скинем тајну вечном Богу, Ко Прометеј негда што откиде Ватру, Живота и смрти, па да онда могу Да објавим људма, по силноме ветру, Да уздигну ЈБубав и да Сумњу загру, Па нек op’o после мени кљује јетру! М. П. Стефановић. ПУСТА ЖЕЉА Једну и једину, од кад знам за живот Имао сам жељу, скривену у ћивот Својих слатких снова, жељу луду, врелу Ко пустињски вихор у подхвату смелу Што караван цео оштрим заспе песком— Да, кад навру боли, у времену тешком,