Delo

МАЦИНИ О СЛОВЕНИМА ДРЖАЊЕ МАЦИНИЈА ПРЕМА СВЕСЛОВЕНСКОМ ПОКРЕТУ XIX ВЕКА И ПРЕМА СРБИМА I Бавећи се ради свог академског образовања и у Италији, заљубљени у њен духовни и политички risorgi m ento, стекавши један култ дивљења према његовом иницијатору Ђузепу Мациниу, наишли смо на неколико златних речи овог великана које се тако дубоко тичу несрећне словенске расе. Изнети поново на видик ове перле којима је Мацини китио главу борбене Славије, која се тек појављивала, утеха је целој словенској раси у опште, а мелем на срцу распетог и рањеног српског народа напосе. Ништа болније од констатације да се српски народ, који у вековима трпљења исчекује и дан данас своје искупљење, тако индиферентно држао према овој светлој фигури човечанства, која је цео свој мученички живот посветила борби за ослобођење и уједињење потиштених народности ; према оном Ђузепе Мациниу, кога велики савремени талијански философ Бовијо ставља после Сократа и Христа као трећи стуб моралних момената човечанства. Да није отменог и неуморног пера Миодрага Ристића, ми, који толико полажемо на нашу културу, не бисмо ни знали да постоји и једна модерна и интелектуална Италија. Ми бисмо само то о Р1талији знали, да је она земља Цезара и папа, музеја и цркава, поморанџа и чичерона, велелепних грађевина и најпријатније климе. Једино је Миодраг Ристић у једном чланку, нека ми допусти да кажем чланчићу, пре десетак година у „Делу“, у главним потезима оцртао моралну фигуру Мациниа не дотичући се довољно његове доктрине и резултата његове акције1. Болно је констато1 Г. Dr. Скерлић дотакао се знатно Мациниа у XV глави своје Омладине и њеће књижевности, на чему ћемо се ниже задржати.