Delo

МАЦИНИ О СЛОВЕНИМА 387 хија. „Словенски покрет се појавио као и наш, снонтано из нагона и праведне гордости народа, из клица будућности, избилих из историјских традиција и народних песама, из примера осталих народа, из буђења идеја које су излетале али не наилазиле слободан простор, из пробуђене свести у смислу једне мисије која има да се испуни, исписане промишљу Божјом, која је одредила Европи заједничка прогресивна делања“. Отуда они силни словенски народни покрети XIX века, који свуда наиђоше на реиресивне мере: од самих влада изнутра и од спољних сила. Јер власници монархија западне Европе нису хтели никад што друго да виде у овим покретима до тајне руске махинације, из ког мотива сматрано је за најпотребније штитиги и подржавати Турску. „Бруји око корена сваког националног покрета мисао слободе, она мисао која је у Пољској и другим словенским земљама једне такве поезије, коју ни Италија не познаје и која је виша од свију поезија после Бајрона и Гетеа“. Дубина словенске мисли и поезије тек би се онда развила у свој својој моћи, кад би један моћан републикански народ пружио Словенима братску руку. Мацини се сећа радости и нада којо су вође словенских покрета полагале на гарибалдијску Италију, иницијаторку борбе народности. „Империје Турска и Аустрија су неизбежно осуђене на исчезнуће“. Италија им мора убрзати смрт. „А гвоздени маљ који ће их убити, је у рукама Словена“. Унутрашњост Аустрије је највећим делом словенска, исто онако као што и изван њене територије са спољне стране „улазе у њену унутрашњост извесни з р а ци који се развијају у разним правцима и воде истом циљу“. Почет од Италије распадајући акт Аустрије не може се више зауставити будућн прецузет од Словена. На Југу словенске популацнје предоминирају у Турској, која је осуђена да пропадне можда пре од Аустрије ; но пад једне означиће и повући за собом и блиски пад и ове друге. „Аустријска Империја је једна администрација, а не држава; али Турска Империја у Европи је један стран логор, усамљен у туђим земљама, са којима нема заједничке ни вере ни традиције, ни тенденције ни активитет; без сопствене агрикултуре, без административних способности, — инвазија једна упала у време Грка...“ Имобилисана мухамеданским фанатизмом освајачка раса, опкољена и одржана хришћанским популацијама, за време овог последњег века није дала ниједну идеју, ниједну песму, ниједно инду2r >*