Delo

388 Д Е Л 0 стријско откриће. Ово је монструм првог реда чији се 1' а милион налази у средини 15 милиона словенских народа. Да се оствари принцип народности и осујете руске амбиције, треба ослободити становништво Далмације, Црне Горе и Хрватске као и Дако-романске земље“. Лису би талијанска флота најдостојније осветила, „освојивши Словенима Црне Горе Котарску Боку која им је тако потребна, а далматинским Словенима вароши источне обале“. Покрет Јужних Словена, Илираца, захватио би исто тако северо-западне Словене, а нарочито „свету мученицу, бесмртну нацију пољску“. Ова северна федерација била би штит од и за Германију, од и против предоминације Русије, чији би најприроднији задатак био да цивилизује Азију; ништадостојније до да ова огромна сила култивише колевку човечанства. А Цариград да буде слободна варош. Не улазимо у поједипости улога и мисија осталих нација, да не бисмо изишли из оквира нашег предмета. Напомињемо само да Мацини одобрава колонијалну политику пошто је она цивилизовање дивљака и обраћивање запуштеног земаљског блага, којим човечанство има не само право но и дужност да се служи. Но најдубљи израз и најсјајнији доказ Мацинијевог наклоњеног држања према Словенима налазимо у низу његових писама које је он саопштио јуна месеца 1857 год. у журналу L’ Italia del Popolo. Овим писмима хтео је да упозна талијанску публику а специјално талијанску демократију ко су Словени, каква је њихова вредност, те према томе и њихова будућност. Тек са овим поставкама могао је он своје схватање међународне политике Италије у односу на Словене да на што јачу основу постави. Италија поставши нација, мора се постарати за своје сопствене савезнике и своју међународну политику. База овој политици су нове нације, које буду произишле из распале Дустријске или турске империје. А ово су првенствено словенске нације нарочито јужне, чији је покрет, после талијанског, најзначајнији за Европу. Покрет словенски ако не гори, он бар тиња; јер идеја слободне отаџбине и националних аспирација једном пробуђена само се може моментално зауставити, а нема силе која је може угасити. „Народности су непобедиме као и савест: можете је уставити за неко време али не изгнати је“. Тенденције којима греди словенска раса да се конституише у нације, данас делају подземним путевима. Зато је потребно познати њено заборављено или занемарено порекло, најскорију прошлост овог најмоћнијег