Delo

МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И СРПСКО ПИТАЊЕ 413 политиком пангерманскога империјализма на Балканском Полуострву. Ова политика попуштања била је последица „велике далекоисточне" руске „афере“. Појава „младе цивилизоване“ азијатске државе, Јапана, на широкој позорници међународне политике сугерирала је нове планове и нове тежње европским кабинетима. Овоме умноме народу старе незнабожачке цивилизације постала су тесна острва Царевине Сунца и он се решио био да заузме Кореју. Ради тога Јапан је 1894 године објавио рат Кини После победе над Кином 1895 године у Шимонаски-у закључен је био уговор по коме је Кореја ослобођена од Кине а Јапан добио полуострво Лиао-Тунг с Порт-Артуром, острво Формозу и Пескадоре. Осим тога Јапан је унео у уговор све што му је потребно било за развитак своје трговине у пасифичким лукама и у Кини. Три дана после закљученог уговсра умешале су се у ово питање три европске силе: Русија, Немачка и Француска. Од јапанскокинеског уговора није остало било ни камен на камену. „Традиционално11 пријатељство Пруске и Немачке према Русији овде се испољило као стриктно вршење планова Бизмаркових, да се Русија одгурује од Запада на Исток. Јер, говорио је он : „Русија нема шта ца ради на Западу. Она тамо не може ништа добити осим нихилизма и друге болести. Њена је мисија у Азији. Тамо она представља цивилизацију11. Овога пута ниЈе ју било тешко одгурнути. Стална потреба излаза на слободно море које не замрзава, могла се задовољити, изгледало је, на миран начин. Кад је свака од европских сила, осим Италије, узела понешто од „Небеске Царевине“, Русија је 1898 г. заузела Порт-Артур, Талијенван (Даљни) са потребним простором за довршавање Манџурске Железнице. Сад су се пред „бескрајном“ Русијом открили нови бескрајни хоризонти и нови задаци од Урала до Тихога Океана. Кад знамо да ни у Сибирији још није Русија успела да створи Нову Русију, векови су кратки за одређивање времена колико би јој потребно било да испуни цивилизаторску улогу на Далеком Истоку. Међутим сва је материјална снага рускога народа, у колико је њоме располагала влада, иапрегнута била да из Порт-Артура и Даљнога створи представнике руске цивилизације. Тамо се благо сатирало и трошила снага и умна и физичка. Пред тим великим задацима и пред овом доиста свесветском политиком, која није одговарала реалним интересима руског