Delo

Л А Ж И 423 ка пристојности, Сузана беше почела напад и рекла свом љубазнику: „Треба да имам од вас једно обећање... Ако хоћете да не пребацујем себи за ову љубав, закуните ми се да нећете ићи у високо друштво ради мене. Ви треба да радите, и ви не знате шта је тај живот... Ви би расипали тај величанствени талент, ту генијалност у ситнице, у ништавила, и ја бих томе била крива!.. Да, обећајте да нећете ићи ни код кога“... И сасвим тихо: „Ни код које од оних жена што су се обртале око вас, оно вече“... Како ју је Рене био љубазно пољубио после тих речи где је уметник могао видети пошту одану његовом будућем делу, а љубавник љубак израз једне тајне љубоморе! Одговорио је стидљиво : „Па чак ни код вас“ ? — „Нарочито не код мене“, беше рекла. „Сад ја не бих могла сносити да ви стежете руку моме мужу... Треба да ме разумеш“... беше додала, милујући младића и уврћући његове косе. Био је на поду, он, пред њеним ногама, а она је седела поново у наслоњачи. Она наже своје лице, које сакри на рамену Ренеовом: „Ах“ ! уздахну, „не терајте ме да вам више говорим“... Затим, после неколико тренутака: „Ја бих хтела да вам будем прајатељица, она која улази у живот човека кога воли само да би му донела радости и храбрости, сласти и племенитости; пријатељица што воли и што је вољена у тајанствености, изван овог света што се руга и што хули најсветије религије душе. Велика је грешка коју сам починила!" Гога пута она сакри своје лице у своје лепе руке. „Нека то не буде онај низ нискости и прљавштина које су ме толико ужасавале на другима... Поштеди ме од њих, мој Рене, ако ме волиш како си ми рекао... Али волиш ли ме ти заиста тако?...“ У колико је она низала те кокетне бројанице својих лажи, могла је видети како се оцртава дивљење на провидној физиономији њеног безазленог саучесника, кога ie заносила та лепота осећања... Она је метала поново на своје чело ореол богородице који је била скинула да би се дала љубити... Мешајући тако лукавство са нежношћу, и рачуне потпуно одређеног позитивизма с финесама најтананије осећајности, она га је довела дотле да прими, као једини достојан поезије њихове љубави^ овај уговор: узеће под лажним именом, и у крају који није