Delo

Л А Ж И — Пол Бурже — НАСТАВАК XIV Срећни дани Кад Сузана остави сган у улици Коетлогон, тај мали тихи стан чију капију јој отвори сам Рене да би јој уштедео неповољни поглед Франсоазин, наставак њихових идућих састанака беше већ утврђен. Стигавши у ту уличицу, и макако да јој је обазривост налагала да се удали, као и на тротоару улице МонТабор, уздигнуте главе и без оклевања, она се окрену. Угледа Ренеа како стоји иза завесе прозора што је гледао у баштицу. Чар њеног романа беше тако јако освојио ову душу, обазриву обично до студености, да се она осмехну и махну руком песнику који ју је посматрао како одлази кроз сумрак из те собе где је начинила потпун триумф, јер су се њени и најмањи рачуни показали тачни. Попевши се у фијакер на станици код угла улице д’ Аса и док је тако путовала у правцу трговине Бон Марше, где је поручила своја кола, разне појединости њеног говора долазили су јој на ум, и, прелазећи их у мислима, она је пљескала сама себи због начина на који их је извела. Чим једна жена постане љубазница једном човеку, разговор о томе како ће се поново наћи постаје исто толико лак и сладак колико је био раније мрзак и тежак. Тренутак пре, то је разочарење, опомена на стварност. После задобијања, исти разговори постају доказ љубави, јер они садрже обећање среће. У времену само од четврт часа који је дошао за потпуном предајом, и после комедије лажног стида, која прати, за време тих тренутака, повратак